Дјеца су знатно виша у односу на период од прије десетак година, а стопала су им дужа, што је посебно уочљиво код дјевојчица јер почињу да носе бројеве веће од 40.
Педијатар Милан Лековић за Б92.нет објашњава да није чудно што дјевојчице носе тако велики број, јер се та граница "помјерила", а у цијелом том процесу је кључан један фактор.
Раст је веома сложен процес који се одвија под утицајем бројних генетских чинилаца и низа фактора из околине, а оптимални раст дјетета је један од најпоузданијих показатеља доброг здравственог стања дјетета, одговарајуће исхране и повољног психоемоционалног окружења.
Од рођења до краја адолесценције, раст се може подијелити у три фазе, које се надовезују једна на другу, што касније утиче на брзину раста.
У разговору за Б92.нет педијатар Милан Лековић је указао на то да је чврста храна одговорна за брз раст код дјеце, већ у најранијем периоду живота, те да је веома важно, како каже, да се бебе доје мајчиним млијеком или адаптираним, како у каснијем узрасту не би дошло до тога да носе бројеве од 40 па надаље и да имају висину која није примјерена за узраст у којем се налазе.
"Тај тренд постоји одавно, а проблем може да настане још када је дете одојче, и то све због чврсте хране", наводи Лековић.
Он и даље истиче значај млијека.
"Одувек сам се залагао за то, да дете узима мајчино млеко или адаптирано, јер то обезбеђује оптимистично сазревање, и наравно то храни мозак, желудац, коштано-мишићни систем, који временом постају све знажнији, што је јако важно за нормално функционисање", додаје.
"Правилна исхрана је важна"
"Сазревање је неопходно, дакле, да природним путем органи сазре, а ако се хране чврстом храном, попут пилетине која је пуна хоромна и сличне хране, то није добро, и у каснијем узрасту ће постати видљиво, како по њиховом расту, тако и по конституцији", напомиње.
То надаље доноси нове проблеме.
"Касније долази до гојазности, дерматитиса, бронхитиса, дијабетеса и других болести, уколико се са четири или пет месеци крене са чврстом храном", додаје.
"Хормонски дисбаланс"
"Разумљиво је и то да су родитељи на послу и да због обавеза не могу да се посвете деци у оној мери у којој би то желели, тако да су она у том случају препуштена сама себи и тада једу прерађевине, брзу храну, виршле, паштете, што није добро", наводи.
"Наравно, не може сваки родитељ, сваког дана детету да приушти квалитетно месо, али са друге стране, мора се водити рачуна о исхрани, која је кључна од најранијег узраста, као што сам напоменуо на почетку", објашњава.
Исто тако, кравље млијеко не би требало да се уводи у исхрану прије годину дана, као ни јогурт, упозорава др Лековић.
"Исто тако, када деца дођу до школског узраста, она једу брзу храну и онда долази до тога да преурањено започну да расту, или има и обрнутих ситуација, када спорије расту, па пију хормон раста, који може да изазове хормонски дисбаланс и слично", закључује.
Занимљиве чињенице
Према историјским подацима, од 1896. до 1996, жене у Србији порасле су за 15,7 центиметра по чему су на четвртом мјесту на листи највише пораслих у свијету за 100 година.
За сто година мушкарци у Србији су порасли за 13,2 центиметра, по чему су 17. у свијету.
У категорији жена највише су порасле жене из Јужне Кореје, за 20,1 центиметар, а од мушкараца Иранци са 16,5 цм.
У просјеку је млада особа данас виша за око осам-девет центиметра него прије сто година.
Просјечна величина стопала данас је за два броја већа у односу на седамдесете године прошлог вијека.
Са 11 година дјевојчице су у просјеку више за два центиметра.
Наполеон И имао је око 168 центиметра и у 18. вијеку, када је просјечна висина мушкарца била 165 центиметра, важио је за високог човјека.
Највиши човјек на свијету у историји био је Американац Роберт Водлоу, који је био висок 2,72 метара, а носио је ципеле број 70,5.
Шта Ви мислите о овоме?