На данашњи дан, 320. године, због вјере у Христа, пострадало је Светих четрдесет мученика у Севастији, који су били војници римског цара Ликинија. Зато данас прослављамо празник Младенци.
Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтјело да се одрекне Христа. Било им је запријећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, по предању Кандид, рекао: „Не само част војничку, но и тијела наша узми од нас. Ншта нам није драже и часније од Христа Бога нашега“.
Послије неколико покушаја мучења, када их је спасила чврста вјера у Бога, посијекли су их, а њихова тијела спалили и бацили у језеро.
Три дана послије погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро. Тамо је све свијетлило, као да су јата звијезда са неба сишле на воду.
То је звјезданим сјајем свијетлила свака кост мученика. Покупили су их и хришћански сахранили. Они су пострадали и вјечном се славом овјенчали, а имена њихових мучитеља су остала забиљежена по злу за вијеке вјекова.
Овај дан се назива Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова.
Младенци су празник са много обичаја у српском народу. На овај дан жене устају рано и мијесе четрдесет колачића, који се називају младенчићи, и симболизују дуг, срећан и сладак живот. Младенчићи се премазују медом, домаћице их нуде дјеци и свима који дођу у кућу прије подне.
Младенци увијек падају у вријеме поста, тако да и храна која се спрема тога дана мора бити посна због здравља и напретка дјеце младих супружника.
У Србији се за овај празник везује и дан младих брачних парова, такође, назван Младенци.
Њега прослављају супружници у првој години брака, тачније, они који су се вјенчали послије 22. марта претходне године. На тај дан младенци у свој дом примају госте, који им доносе поклоне.
Шта Ви мислите о овоме?