Очекивано, а ипак изненађујуће. Овако се понајбоље могу описати резултати јучерашњих локалних избора у Никшићу, на којима је ДПС Мила Ђукановића доживио пораз и изгубио власт у другом по величини граду Црне Горе, пише Блиц.
И то је све од очекиваног. Све остало што смо синоћ сазнали спада у домен изненађења.
Пођимо редом:
1) ДПС још није умро, а кад ће не знамо
Аналитичари су коалицији око партије предсједника Мила Ђукановића прогнозирали измедју 27 и 32 одсто гласова, а ДПС је завршио са сјајних 40 одсто - мало више него на парламентарним изборима у истом граду.
Тако су избори који су најављивани као политичка сахрана струје која је 30 година управљала Црном Гором заправо показали да су ДПС и Ђукановић и даље појединачно најјачи, упркос серији од два велика пораза.
Ђекна још није умрла, изгледа да нема ни намјеру у скорије вријеме, а јучерашњих 40 одсто јој улива нову енергију. Поготово кад се имају у виду затровани односи између побједника на парламентарним изборима - Демократског фронта и струје окупљене око премијера Здравка Кривокапића.
2) Пирова побједа Демократског фронта
Чему су се до синоћ надали Андрија Мандић и ДФ?
Прије свега, наставку побједносног тренда са парламентарних избора и јаком резултату који би појачао политички престиж ДФ. Надали су се да ће још једном величанственом побједом извршити додатни притисак на “одметнутог” премијера Кривокапића који би затим морао да пристане на реконструкцију владе. Можда и на ванредне изборе.
Ништа од тога се није догодило.
Коалиција око Мандића је освојила само 26 одсто гласова, што је за 11 одсто мање него на парламентарним изборима. Али тада су са собом имали и харизматичног Кривокапића.
Оде Кривокапић (а и Миодраг Давидовић Дака) - оде чак 11 одсто.
То горчи јучерашњу “побједу” ДФ. Укљештени су измедју ревитализоване ДПС и коалиције “Мир је наша нација” предсједника Скупштине Алексе Бечића, која је у великом налету. Немају ни подршку Митрополије црногорско-приморске СПЦ и владике Јоаникија.
Побједа да је не пожелите. Можда ће ДФ добити мјесто првог човјека Никшића, али су изгубили побједнички темпо и политички престиж у можда и кључном моменту.
3) Здравко лети високо, уз “малу” помоћ Митрополије
Коалиција “Мир је наша нација” освојила је јуче одличних 23 одсто гласова, што је скоро 10 одсто више него на парламентарним изборима. Овим темпом раста би на неким изборима у блиској будућности могла да престигне и коалицију око ДФ и Андрије Мандића, што је помисао која уводи нову динамику у политички живот Црне Горе.
Најјачи адут Бечићеве коалиције је што је округла, па на ћоше. Она спаја све неспојиво.
Грађанска је, али и национална, јер је практично подржава очигледно изузетно популарни премијер Кривокапић. Мада формално није њен члан.
Поврх тога, она је и духовна, илити клерикална (употребљени термин зависиће од тога како гледате на улогу Митрполије СПЦ у политичком животу Црне Горе). Посредно ју је подржао владика Јоаникије, мада је заправо формално није подржао.
И тако Бечићева грађанско-национално-духовна (клерикална) коалиција неким чудом успјева да смути укусан коктел од свих тих састојака и свих тих подршки без подршке и чланова без чланства.
Јучерашњи изборни успјех је свакако феноменалан резултат за њих, али и за премијера Кривокапића, који је показао колико значи кад овај црногорски политички Дејо Савићевић пређе из клуба у клуб. Отприлике - 10 одсто гласова (и то на излазности од преко 80 одсто).
Господин 10 одсто!
Изненађујући успон коалиције “Мир је наша нација” учврстиће положај Кривокапића, олакшати му одбрану од будућих удара ДФ, али и скинути фокус јавности са Дритана Абазовића, звијезде парламентарних избора. Убудуће би Дритан могао да буде мало мање битан.
Ипак, Бечић и Кривокапић немају простора за опуштање. Питање је колико ће дуго да напредују овим темпом, јер коктели често буду хит само за једно љето, а и велики дио успјеха у Никшићу дугују локално популарном носиоцу листе Божу Копривици.
Све очекивано, а изненађењима никад краја!
И за крај - свака част Никшићанима што их је више од 80 одсто изашло на изборе. Благо њима што им је властита политичка судбина толико важна.
Шта Ви мислите о овоме?