Предрагу Јаничићу прво мјесто за родољубиву пјесму на Сабору српских пјесника

Пјесник из Требиња Предраг Јаничић освојио је прво на Сабору српских пјесника "Восна Сербије" у Београду у  категорији родољубивих пјесама.

Јачићева пјесма освојила је прво мјесто међу 38 послатих текстова у овој категорији, али и највећи број гласова у свим категоријама међу 255 пјесама.

Пјесници су се такмичили у категорији духовне, породичне, родољубиве, јуначке, мученичке, љубавне и завичајне пјесме.

Пјесме су пријављиване по категоријама и тако су и оцјењиване. Приликом оцјењивања жири је оцјењивао пјесму која је имала шифру.

Чланови жирија били су отац Лука (Бабић) - архимандрит и игуман манастира Карно, Лела Марковић - књижевник из Београда, Душко Шљиванчанин - пуковник и херој одбране од НАТО агресије, Даница Црногорчевић - пјевач етно и духовне музике и Ивана Жигон - драмски умјетник и првак Народног позоришта.

Организатор такмичења био је Србски светионик из Београда.

Вијенац пјеснику

Тамо неђе про крвавих

Херцегових витих гора

У планини под крошњама

Лежи мрамор до мрамора

Испод једног старог храста

Стоји камен многољетник

Под каменом у одаји

Сан уснио епски пјесник

На врх храста, соко тужи

И кликтајем небо пара,

Земљи главу оборио

С' пјесником се разговара

Оо пјесниче,  невољниче

Колико смо само пута

Над судбином горком бдили,

Ђе се бије борба љута

Ти си пјево јунацима

И подиз'о морал свима

Орило је твоје грло,

По планинским врховима

А ја кликто под облаком,

И по бојном гледо пољу,

Двије војске ђе се туку,

Два народа ђе се кољу

Ох, пјесниче невољниче,

Да се можеш подић мало,

Жељне су те твоје гусле,

Твоје перо и гудало

Ох, пјесниче још једанпут,

Жели српство да те чује,

Како пјеваш о Косову,

Ђе се вјечна битка бије

Па да кликнеш ону пјесму

Што је давно накићена,

А јуначкој Црној Гори

И Његошу посвећена

Или да нам о Ђорђију

Са Опленца кажеш нешто,

Како га је Милош смак'о

И како му узе престо

Де запјевај о Крајини,

И спомени земљу Босну,

Ђе крв врела од вијека,

Налијева траву росну.

Сновиђења твоја многа,

И сад живе у народу,

Колико си само жртве

Ти поднио за слободу

Чини ми се Херцеговче,

Као некад у младости,

Да и данас у свемиру,

Пјесму поје твоје кости,

А на гробу, твом починку,

Ловорово дрво ниче,

Нека ти је вјечна слава,

Прегаоче и пјесниче.