stanko buha.jpg

Требињска Болница данас броји чак 40 хоспитализованих пацијената обољелих од вируса САРС-ЦоВ-2, док је 24. фебруара хоспитализовано било 11 пацијената. У преводу, то је борба за живот чак 40 људи, углавном старије животне доби, али је забрињавајућа чињеница да се у посљедњих неколико дана јављају и људи млађе животне доби.

Према ријечима др Станка Бухе, помоћника директора за медицинска питања, пацијенти се углавном јављају са тешким клиничким сликама.

„Чињеница је да данас имамо ¾ пацијената на кисеоничкој потпори, и то углавном на великим дозама кисеоника. Сада имамо више пацијената на кисеоничкој терапији него када смо имали преко 100 хоспитализованих пацијената обољелих од вируса корона", рекао је Буха.

Према његовим ријечима, ниједан пацијент који се јавио у првих 4-5 дана од почетка симптома није развио тешку клиничку слику. Али када се закасни са терапијом онда је то кобно по пацијента. Ефекат било какве терапијске процедуре имамо само ако почне да се примјењује одмах, послије 7 дана је узалудно.

Како наводи др Буха, неинвазивни респиратор је изузетно тешко подношљив за пацијента и користи се само за оне који су животно угрожени, а којих, надамо се, нећемо имати никако или макар у малом броју.

Терапијске процедуре за пацијенте са тешким клиничким сликама су скоро па неподношљиве, пацијент је, поред свега, нервозан и у паници, толико да мора примати велике дозе седатива, а смирење таквих пацијената је тешко генерално. Такви пацијенти се третирају као пацијенти у интензивној њези, а то су најтежи пацијенти у свакој болници.

Осим тога, њихова терапија и други третмани су најскупљи, зато јер су инфективни и све што се употребљава за њихово лијечење се баца због бојазни од инфекције. Укључујући постељину, прибор, један дио медицинске опреме и др. Једноставно, таква је процедура коју налажу протоколи понашања у оваквим околностима.

Питали смо доктора који је за њега, али и његове колеге, био најтежи моменат током рада на ковид одјељењима.

„Најтеже је било када смо изгубили нашу дугогодишњу радну колегиницу, која је на нашу велику несрећу изгубила битку са овим опаким вирусом, а са којом смо провели већину радног вијека. ...стојиш поред ње, а не можеш јој помоћи нити олакшати, жени која није имала значајнијих здравствених тегоба и која је до краја била позитивна, константно током лијечења. Физички напор се и може издржати, али психички је мучно и неподношљиво гледати како неко умире, а не можеш му помоћи, односно модерна савремена медицина нема начин да му се помогне. Није то случај само код нас, већ свугдје у свијету", додао је Буха.

Он је остакао да је бајтеже  кад умире неко ко је млад, али на срећу ниу имали толико случајева да млађи људи умиру.

"И у том сегменту смо далеко бољи од свјетског просјека. Када имаш пред собом конкретног пацијента онда више није важно ни да ли је вирус направљен у лабораторији, или да ли вакцина помаже, да ли се тај пацијент понашао према препорукама или није, гдје се заразио", додаје др Буха. Имаш само задатак да му помогнеш!

Рад са таквим пацијентима, са тешким сликама, има и својих свијетлих страна, а то је да када се неко послије дуготрајне борбе опорави, поготво ако се опорави без великих посљедица.

Др Буха поручује свим грађанима Требиња да престану да се баве теоријама завјере и да поштују препоруке стручних лица јер они ипак знају мало више од свих нас.