Блаженопочивши умировљени владика Атанасије увијек је истицао да сви заједно треба да обновимо Бранковића кулу у требињском насељу Полице и да изградимо цркву посвећену Светим Бранковићима чиме би се Требиње и Требињци одужили овој властеоској породици, чији су коријени са овог подручја.
Нажалост, владика је преминуо, али је његова жеља остала као аманет Требињцима да је испуне у будућности.
Владика је приликом једног од бројних предавања рекао да би изградњом цркве и уређењем простора око ње то био културно-историјски и туристички споменик Требиња, о чему је већ израдио елаборат и предао га тадашњем владици херцеговачком Григорију.
"Простору Бранковића куле био би омогућен прилаз изградњом обилазнице, о чему сам још раније разговарао са градоначелником Луком Петровићем /2016, прим.аут./ и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком /2016, прим.аут/, који се још тада сагласио“, казао је тада владика Атанасије.
Преосвећени владика је тада изразио жељу да будућа црква буде копија цркве Богородице захумске, која је задужбина Бранковића на Охридском језеру, а која својим именом свједочи да Бранковићи нису заборавили свој требињски завичај.
Говорећи о поријеклу династије Бранковић, владика је тада рекао да су њени родоначелници властелин Младен - управитељ Требиња у доба краљева Милутина и Стефана Дечанског и његов син Бранко Младеновић - гувернер Охрида за вријеме цара Душана, док косовска историја Бранковића почиње касније и то преласком Бранкових синова - Вука и Гргура из Охрида на простор Дренице, на Косову и Метохији.
Касније су, појаснио је тада владика, због Вуковог „калкулисања“ и повлачења из битке на Косову 1389. године, Бранковићи у народном предању означени као издајници, али да „народна пјесма није мјерило“ јер су Бранковићи били и свеци и честити владари.
Владика је током предавања напоменуо да се четворо Бранковића посветило и то: деспот Стефан „Слијепи“, мајка Ангелина - Стефанова супруга, владика Максим и деспот Јован.
Шта Ви мислите о овоме?