Pored rasta broja novooboljelih od korona virusa, ono što još treba da nas zabrine jeste i nagli porast broja ljudi na respiratorima. To je samo još jedan pokazatelj da ovaj treći udar korone nije uopšte lakši kako se mislilo na samom početku talasa.
Za samo 24 sata, u subotu na nedjelju, broj ljudi na respiratorima širom Srbije povećao se za 29, a danas ima još 13, te sada ukupno 119 pacijenata ne može samostalno da diše.
Tokom prvog talasa najviše pacijenata je bilo na respiratorima 12. aprila, njih 146. U narednom, drugom udaru zabeležen je rekordan broj od 205 lica na respiratorima 22. jula.
Ipak, kako se širom Srbije bolnice popunjavaju, te ljekari ističu da su sve teže kliničke slike pacijenata, nije isključeno da će i broj ljudi na respiratorima da raste narednih dana.
Zanemare simptome pa završe na respiratoru
- Uopšte nema starije populacije, uglavnom su to pacijenti starosti od 45 do 65 godina. Naravno, ima i poneki baš star pacijent, ali to su uglavnom oni koji su tu došli iz bolnice, poslije neke operacije, gdje im je i otkrivena korona. Ali ima dosta mladih koji su zanemarivali svoje simptome s visokom temperaturom i onda su zbog pogoršanja završili na mehaničkoj ventilaciji, sa visokim skorom viđenim na skeneru - kaže za "Kurir" anesteziolog ass. dr Marija Milenković, koordinatorka kovid bolnice Bežanijska kosa, koja u regularnim okolnostima radi u Urgentnom centru.
Ona dodaje i da "kada već dođu u zakasnelom stadijumu pneumonije, nema im mnogo pomoći.
- Uvijek zahtjevaju neki vid mehaničke ventilacije, neinvanzivne ili invazivne. Trenutno najmlađi pacijent koji nam je na respiratoru ima oko 40 godina, a najstariji nam je od 86 - kaže doktorka Milenković.
Na respiratoru kreće i otkazivanje organa
Dr Milenković ističe da onda slikedi i progresija na druge organe.
- Sve češće je to udruženo sa srčanim tegobama, dolazi do različitih oblika srčanog popuštanja, na šta su, poslije ovoliko iskustva, kardiolozi već navikli. Tu su i tegobe povezane s gastrointestinalnim traktom, nervnim sistemom. Kad imate proliv, povraćanje, glavobolje, to su već simptomi od drugih organa, a otežano disanje je od pluća - objasnila je ona.
Dodala je i da na respiratoru kreće otkazivanje organa.
- Respirator je mašina koja pomaže, ali tu morate da budete sedirani. I onda polako počinje multiorganska disfunkcija, počinju da otkazuju i drugi organi. Otkazuju bubrezi, pacijent završava na dijalizi i, uopšte, umanjena je sposobnost cikelog organizma da se bori i reaguje - istakla je ona.
Više nema lakših slučajeva
Bolnički kapaciteti su gotovo puni, proteklog dana određeni broj pacijenata iz Beograda upućen je u Mladenovac, Smederevo i Požarevac, a u beogradskoj Areni sada je slobodno još samo 101 mjesto.
Doktor Vlada Batnožić rekao je da je u toku jučerašnjeg dana u Areni primljen 31 pacijent, a za sada ih je ukupno 409. Ukupni kapacitet Arene su 510 kreveta.
- Radi se o težim pacijentima sa obostranom upalom pluća, više nema lakših slučajeva, nama dolaze teži slučajevi. Arena se jako brzo se puni - rekao je dr Batnožić.
O kliničkoj slici koja je sada kod pacijenata govorio je prike nekoliko dana i epidemiolog dr Predrag Kon.
- Kada je masovno prisutno povećanje broja zaraženih, ima i više ljudi sa težom kliničkom slikom u bolnicama, te se ima slika da je virus invazivniji, ali epidemiološki, u odnosu na ukupan broj oboljelih, ne vidi se velika promjena - rekao je dr Kon.
I njegov kolega dr Branislav Tiodorović istakao je prije nekoliko dana da je i dalje najteže hroničnim bolesnicima, s tim što ne treba da se zaboravi da i mlad čovjek može da razvije težak oblik bolesti.
- Teže kliničke slike su više vezane za starije, iznad 60 godina, dok se kod mlađih ljudi od 20 do 40 godina vrlo rijetko razvija teža forma bolesti, ali ne treba zaboraviti da ima i toga. To je samo dokaz da svako pravilo ima izuzetak, ne treba se mnogo nadati da će mlad čovjek sigurno sve izgurati na nogama, jer kod mladih postoji uvjerenje da njih neće pogoditi teži oblik, i do sada je to tako bilo u proteklih desetak dana. Ali sada se situacija polako komplikuje, pa i mlađi mogu da dobiju teži oblik, doduše ređe, ali mogu. A razlog je što ima mnogo više izvora infekcija. Sada imamo opet onu situaciju s početka jula kada je povećan broj virusonoša doprinosio tome da se mnogo češće i mnogo više zaražavaju i mladi ljudi - objasnio je prof. Tiodorović.
Ako se osvrnemo na to da je prije nekoliko dana za samo 24 sata čak 400 ljudi hospitalizovano, kao i da ljekari sve češće govore o teškoj kliničkoj slici pacijenata nije isključeno da će broj ljudi na respiratorima da raste i u narednim danima.
Šta Vi mislite o ovome?