Priča o nevesinjskom grbu

Opšte je poznato da su kafane u srpskoj kulturu mnogo više od mesta gde se ispije koja čašice. Mnoge velike ideje i velika dela, rađali su se upravo u ovim kultnim okupljalištima. Tako je nastala i ideja o nevesinjskom grbu – u kafani.

U Sarajevu se okupilo pet-šest drugara iz Nevesinja koji su pričali o idejama šta bi mogli da urade za svoj grad. Naravno, svi su navijači Zvezde. Tako je uz po koje pivo nastala ideja da se petokraka sa planine Velež, koja je napravljena za vreme komunizma, pretvori u velelepni grb Crvene zvezde.

Društvo koje je osmislilo ovaj poduhvat je uglavnom završilo tehničke fakultete, pa se odmah krenulo u osmišljanje plana kako bi se ideja sprovela u delo. Grb su skalirali prema postojećoj petokraki, i ispalo je da će grb iznositi oko 21000 kvadratnih metara. Nakon tog saznanja, odustalo se od popločavanja celog grba, jer je to gotovo nemoguć poduhvat, pa je odlučeno da se urade konture Zvezdinog grba. Geodetske tačke sa računara preneli su na teren i kocima obeležili temena i ivice grba. O tehničkim detaljima smo već pisali u prvom delu priče o Nevesinjskom grbu, i tu možete više saznati o tome, a u ovom tekstu ćemo više govoriti o dešavanjima na licu mesta.

Kamenje za gradnju se pronalazi na licu mesta. Nekada je na tom mestu pored petokrake bilo ispisano i ime ''najvećeg sina naroda i narodnosti''. Sada je to kamenje iskorišćeno kako bi se dovršio štit. Dimenzije kamena su obično oko 50x50 cm, ali koristi se i veće, i ono u zavisnosti od dimenzija može da varira od tžine od jednog do čitavih trideset kilograma.Kada je sve bilo osmišljeno, krenulo se u realizaciju na terenu. Ukupno se sedam puta išlo na planinu. Na samom početku je bilo potrebno pripremiti teren, pošto je šumski put u veoma lošem stanju, a pešice treba minimum sat vremena od podnožja planine do mesta gde se nalazi grb. U pripremanju terena je učestvovalo dvadesetak ljudi koji su išli traktorom, ''naoružani'' krampovima i sekirama kako bi počistili put.Nakon što je teren pripremljen, počelo je sa pravljenjem masovnijih akcija. Stanovnici Nevesinja su obaveštavani plakatima i pozivani za učešće u omom poduhvatu.

Najmasovnija akcija izvedena je 12. avgusta i tada se odazvalo oko 60 ljudi: bilo je tu klinaca, starijih ljudi od 50-60 godina, ali i tri devojke, koje su se redovno odazivale akcijama. Za vreme 12. avgusta, napravljen odličan posao, pa je  završen veći deo štita. Ostalo je da se završi još oko 100 metara štita pri dnu.

Posle ove akcije, sledeća je bila 26.08. i tada je urađena petokraka sa dijagonalom. Ponovo je bila ''šarena'' ekipa po godinama, ali svakako najvredniji pomena je ratni invalid, Rade Mrković, koji je u ratu devedesetih godina ostao bez noge. To ga, međutim,  nije sprečilo da i sebe ugradi u ovo delo u Zvezdinu čast.

U radu nije ni najmanje zaostajao za ostalima. Zaista, poduhvat za svako divljenje. Ljuvav prema Zvezdi ovde ne poznaje nikakve limite.

Zbog nepristupačnosti i jako teškog terena svaki dan na planini je iziskivao ogromne fizičke napore. Međutim, ljubav prema Zvezdi i saznanje da se radi nešto veliko, dovodio je do toga da ljudi rade i preko svojih fizičkih mogućnosti. I oni koji nisu mogli biti na planini iz raznih razloga, pružali su učesnicima moralnu i svaku drugu podršku. Najbolji primer za to je dešavanje sa jedne do akcija.

Toga dana je članovima ekipe oko 15 časova nestalo vode za piće. Bez nje je uz takav rad i na takvoj planini nemoguće raditi. Neko se setio da pozove sugrađaninaŽarka, koji je bio u gradu i zamolio ga da donese vodu  džipom, pošto se na takvom terenu jedino džip može probiti. Za nekih sat vremena je Žarko bio na planini sa vodom. "Koliko štete imam na džipu, mogao sam vam platiti svima piće u najskupljem hotelu u Beogradu", rekao im je tada Žarko uz osmeh.

Svaka akcija je poseban doživljaj, jer je druženje uvek na nivou. Kasnije je ekipa koja je osmislila ceo ovaj poduhvat organizovala odlazak na utakmicu Zvezda-Bordo i od sponzora skupila novac, tako da se plaćala samo karta za utakmicu.  Naravno, prioritet za odlazak na utakmicu bili su ljudi koji su učestvovali u akciji.

Nažalost, bilo je i tužnih događaja. Uoči jedne akcije umro je veliki navijač Zvezde iz Nevesinja, Velibor Džongala, pa se tog dana iz poštovanja prema njemu na toj akciji nije pevalo. Napravljena je jedna mala spomen ploča koja će biti postavljena u teme same zvezde njemu u čast, a biće ih urađeno još nekoliko. Jedna od njih će biti posvećena velikom navijaču Zvezde iz Nevesinja,  Goranu Ivkoviću Kuscu, o čijoj smo dirljivoj priči već pisali, i koja je takođe imala uticaj u ostvarivanju ove ideje.

Po rečima naših izveštača, nije ostalo još mnogo posla. Treba da se završi donji deo konture štita, a posle da se ceo grb ofarba. Pronađena su određena sredstva za farbu, a najverovatnije će se koristiti farba za horizontalnu signalizaciju puteva. Međutim, u prvim danima septembra, u okolini Nevesinja su besneli požari, a jedan od njih bio je i nedaleko od samog mesta gde se pravi grb, pa je bilo nemoguće i rizično otići i završiti ovaj poduhvat.

 Požari su se sada primirili i planira se ponovno okupljanje kako bi se projekat priveo kraju. Plan Nevesinjaca je da se svake godine 29. maja pravi okupljanje i druženje Delija na planini, kako bi se proslavio datum najvećeg uspeha u Zvezdinoj istoriji, a okupljanje bi takođe iskoristili za popravljanje grba.Skromnost ovih ljudi je zaista neverovatna, što dodatno pokazuje njihovu veličinu. Iako su osmislili i gotovo do kraja realizovali ovaj veliki poduhvat, ne žele da se preterano javno eksponiraju. Svojim građanima, kojih ima između 10-12 hiljada, kao i budućim pokoljenjima i svim Zvezdašima širom sveta, ostavljaju na dar ovaj velelepni spomenik. Ovi kameni zidovi na planini večno će pričati o ljubavi između nje i nas.

 Ovaj poduhvat inspirisao je jednog od učesnika akcije, Miljana, koji se privatno bavi poezijom, da napiše pesmu o Zvezdi i ljubavi koju prema njoj osećaju ljudi sa iz Nevesinja. Pesma je nastala tokom, za sada, poslednje akcije i predstavlja možda je i najbolji način da se završi ova jedinstvena priča.

Ljubav nas je vodila,

Daleko od sna,

Ni nebeska prepreka,

Ne vodi do dna.

Rastao sam sa Zvezdom,

Volio sam nju,

I hteo sam jedinoj,

Ostavit sreću.

Vrijeme je letilo,

A ljubav se množila,

Godina za godinom,

Nije me istrošila.

Zajedno sa braćom svom,

Na Velež smo krenuli,

Da bi našoj ljubavi,

Ikonu opremili.

U očima Cigana,

Plamsala je svetinja,

I ljubavi jedinoj,

Zahvalnicu spremila.

Nevesinjski Cigani,

Sad su svima poznati,

Zbog grba na Veleži,

Mnogi su nam zavidni.

Ali se ne brinemo,

Jer mi Zvezdu volimo,

I život će dat Zvezdi,

Nevesinjski Cigani!

www.redstarbelgrade.info