Када говоримо о успјеху једне школе, не говоримо само о оцјенама, дипломама и бројкама. Говоримо о младим људима који су из школских клупа кренули даље — на факултете, у велике градове, у нове изазове и у животне приче које тек почињу да пишу.
Ипак, постоје бројке које заслужују да буду истакнуте.
Анкета која је спроведена међу прошлогодишњим матурантима Гимбазије "Јован Дучић" обухватила је 72 од укупно 74 ученика, што значи да пред собом имамо готово потпун пресјек једне генерације. А тај пресјек нам говори много.
Од 72 анкетирана ученика, њих 66 уписало је факултет, што значи да је чак 92% генерације наставило школовање. Само 6 ученика тренутно није уписало студије.
Међу онима који су уписали факултет, 62 ученика уписала су државне факултете, док су четири ученика уписала приватне.
Посебно важан податак јесте да је 48 ученика уписало факултет на буџет.
"То није само статистика. То је доказ рада, истрајности, знања и озбиљног односа према школовању. Наши матуранти наставили су школовање на универзитетима у Бањој Луци, Источном Сарајеву, Београду, Црној Гори, Новом Саду, али и на другим академским адресама у региону и свијету", каже директор ове васпитно-образовне установе Доброслав Слијепчевић.
Највећи број њих опредијелио се за Бањулуку и Источно Сарајево, али значајан број ученика и даље бира Београд, Нови Сад и Црну Гору као своје студентске градове.
"У оквиру ове генерације посебно се издвајају и уписи ученика одјељења, истакнутих такмичара и ученика који су годинама показивали изузетан рад, таленат и амбицију. Ученик генерације, Доротеја Радановић, уписала је Електротехнички факултет у Београду, један од најзахтјевнијих и најпрестижнијих факултета у региону", додао је Слијепчевић.
И то није усамљен примјер. Довољно је да у наредних неколико редова наведемо изборе најбољих ученика својих одјељења и истакнутих такмичара.
Међу њима биљежимо још један упис на Електротехнички факултет у Београду, један упис на Електротехнички факултет у Бањалуци, два уписа на Електротехнички факултет у Подгорици, као и један упис на електротехничке студије у Љубљани.
"А има их још много. То су подаци који сами по себи говоре колико је ова генерација била снажна у области математике, физике, информатике и техничких наука", истакао је Слијепчевић.
Посебно је лијепо истаћи и упис астрофизике на Математичком факултету у Београду — избор који говори о ширини интересовања, таленту и храбрости да се бирају најзахтјевнији академски путеви.
Ту је и упис Медицинског факултета у Фочи, чиме се наставља лијепа традиција наших ученика који се опредјељују за медицину као један од најплеменитијих, али и најодговорнијих позива.
"Да ова генерација није била снажна само у области природних, техничких и медицинских наука, показује и упис флауте на Факултету музичке умјетности у Београду, и то као прве на листи за буџет. Посебну тежину том успјеху даје и чињеница да је наша ученица упоредо са гимназијом завршила и Средњу музичку школу. То је још један доказ да су наши ученици различитих талената, интересовања и сензибилитета — и да гимназија остаје простор у којем се могу развијати будући инжењери, љекари и научници, али и умјетници", напоменуо је Слијепчевић.
Ови примјери нису важни само због факултета који су уписани. Важни су зато што показују да из ове школе излазе ученици који могу да упишу озбиљне, захтјевне и конкурентне студијске програме — и то у областима које траже знање, дисциплину, таленат и снажан радни континуитет.
"Ове године примјетан је и нешто другачији распоред уписа у односу на раније генерације. Иако су наши ученици традиционално у великом броју бирали Србију, посебно Београд и Нови Сад, ове године се већи број матураната опредијелио за факултете у Републици Српској и Црној Гори, што се може довести у везу и са специфичним околностима у Србији приликом уписа", појаснио је Слијепчевић.
Посебно их радује чињеница да су поједини ученици ове генерације своје школовање наставили и ван региона – Словенији, Аустралији и Сједињеним Америчким Државама.
То значи да су знање, рад и амбиција које су понијели из требињске гимназије препознати и далеко изван граница нашег града и наше земље.
"Када је ријеч о областима студија, највећи број ученика уписао је техничке факултете, затим медицинске, а потом факултете из области друштвених наука. То нам говори да су интересовања ове генерације широка, али и да су се наши ученици храбро опредијелили за захтјевне, озбиљне и перспективне студијске програме", рекао је Слијепчевић.
Ови подаци нису само лијепа вијест. Они су потврда да школа има смисла онда када из ње излазе млади људи спремни да наставе да уче, да се боре, да расту и да достојно представљају себе, породицу, школу и свој град.
Шта Ви мислите о овоме?