Nekretnine kvadrat.jpeg

Тржиште некретнина у пламену: Квадрат у Српској двоструко скупљи него прије десет година

Цијене станова у Републици Српској прошле су кроз невјероватну трансформацију у посљедњој деценији, забиљеживши раст од чак 103,8 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику објављени у новом издању магазина „Показатељ“. Док је број продатих станова скочио за 126,2 одсто, елитне локације попут Требиња, Бањалуке и Јахорине поставиле су нове рекорде са цијенама које достижу и до 8.000 КМ по метру квадратном.

Овај сектор постао је кључни стуб економије Српске, генеришући милијарде марака, док је изглед градова неповратно измијењен изградњом више од 23.000 нових стамбених јединица.

Ретроспектива цијена: Од затишја до експлозије

Статистички подаци јасно осликавају пут од стабилног тржишта до данашњег „цјеновног шока“:

• 2016–2018: Период затишја. Просјечна цијена квадрата износила је око 1.500 КМ, а годишње се продавало око 1.500 нових станова.

• 2019: Први знаци озбиљнијег раста. Цијена прелази 1.600 КМ, а потражња нагло скаче на преко 2.200 продатих јединица.

• 2022 – Преломна година: Долази до наглог скока од чак 41,1 одсто на годишњем нивоу. Са 1.787 КМ у 2021. години, просјек је скочио на 2.522 КМ по квадрату.

• 2023–2025: Тржиште прелази нове прагове. Годишње се продаје више од 3.000 станова, а од 2025. године просјечна цијена новоградње званично прелази границу од 3.000 КМ по метру квадратном.

Зашто је дошло до оваквог скока?

Стручњаци из Републичког завода за статистику истичу да се нагли раст поклапа са свеопштом глобалном инфлацијом. Главни узрочници овог ланчаног поремећаја су:

1. Глобална пандемија

2. Сукоб у Украјини

3. Енергетска криза и поремећаји у транспорту и логистици

Елитне локације диктирају темпо

Иако је просјек на нивоу Српске изнад 3.000 КМ, најтраженији градови и планински центри су далеко изнад те цифре. У Требињу и Бањалуци луксузни станови на премијум локацијама одавно су постали недостижни за просјечног купца, а цијена од 8.000 КМ по квадрату на Јахорини ставља Српску на мапу најскупљих дестинација у региону.

Стамбена изградња је, без сумње, најдинамичнија грана привреде у протеклој деценији, али се поставља питање до када ће куповна моћ грађана моћи да прати овај вртоглави темпо раста цијена.