Iran eu.jpeg

Иранска криза и енергетски шок потискују економски план лидера ЕУ на самиту на Кипру

Ескалација ратних сукоба у Ирану поново ће потиснути економске проблеме Европе у други план током предстојећег самита лидера Европске уније на Кипру, извјештава ПОЛИТИЦО.

Иако је засједање заказано за 23. и 24. април првобитно замишљено као пресудна прилика за постизање договора о седмогодишњем буџету Уније у вриједности од 1,8 билиона евра, ситуација на Блиском истоку наметнула се као апсолутни приоритет који пријети изазивањем глобалне рецесије. Зигфрид Мурешан, водећи европски парламентарац задужен за буџет, упозорио је да Унија не смије усмјерити комплетно политичко дјеловање на само једну тему, јер би одгађање буџетских одлука могло зауставити планиране исплате већ почетком 2028. године.

Због иранске блокаде поморског саобраћаја у Хормушком мореузу, која траје већ шест седмица, лидери држава чланица затражили су хитну интервенцију Брисела како би се индустрија и потрошачи заштитили од наглог скока цијена енергената. Ова блокада оставила је танкере са нафтом и гасом заробљене у стратешком пролазу који повезује Саудијску Арабију и Катар са остатком свијета. Фински предсједник Александар Стуб упозорио је да овај сукоб носи ризик од изазивања „самонанесене глобалне рецесије“, док званичници из Брисела признају да се мапе пута за економску конкурентност тренутно игноришу због безбједносне кризе.

Додатни изазов за самит представља и питање кредита од 90 милијарди евра за Украјину који је блокирао мађарски премијер Виктор Орбан у спору са Кијевом око оштећеног руског нафтовода. Иако је Орбан изгубио на изборима од Петера Мађара, који најављује повлачење вета, рјешење се не очекује прије него што нови премијер преузме дужност сљедећег мјесеца. Најављено је да одлазећи мађарски премијер неће ни присуствувати самиту, чиме ће избјећи званични испраћај лидера, након што је предсједник Европског вијећа Антонио Коста његово понашање описао као неприхватљиво.

#ЕвропскаУнија, #Иран, #економија