Granica pretres.jpeg

Разбијена највећа мрежа кријумчара у Аустрији: Преко 100.000 миграната пребачено балканском рутом.

Аустријске власти саопштиле су да је у оквиру „Операције Анкора“ разоткривена до сада највећа мрежа кријумчара људи у тој земљи, за коју се сумња да је преко балканске руте прокријумчарила више од 100.000 миграната.

Током опсежне истраге ухапшено је више од 130 осумњичених, а акцију је предводила полицијска станица у Шпилфелду уз подршку Савезне криминалистичке службе, више покрајинских криминалистичких одјељења и Европола.

Операцију је на конференцији за новинаре потврдио и министар унутрашњих послова Аустрије Герхард Карнер.

“Мора нам бити заједнички циљ да бруталној и нехуманој кријумчарској мафији одузмемо основу за пословање”, рекао је министар Карнер.

Истрага је почела у децембру 2023. године у пограничном подручју према Словенији, када је током контроле једно возило кријумчара пробило полицијску блокаду. Упркос пуцњима полиције, возач је наставио бијег, али је убрзо слетио са пута на клизавој подлози. У товарном простору возила пронађено је осам особа из Сирије, док је возач успио да побјегне.

Током даљих истражних радњи у мају наредне године спроведене су бројне рације и претреси, при чему су заплијењени оружје и наркотичка средства. Шест главних осумњичених, старости између 20 и 50 година, поријеклом из Сирије, Авганистана и Руске Федерације, налази се у истражном затвору у Бечу.

Истражиоци су заплијенили и дигиталне носаче података са информацијама о финансијском систему којим се мрежа служила, познатом као „хавала систем“. Једно од посредничких мјеста у Бечу била је продавница мобилних телефона.

У овом систему мигранти новац не предају директно кријумчарима, већ посреднику који чува средства уз договорену шифру. Након што мигрант стигне на одредиште, шифра се саопштава другом посреднику, који потврђује да је путовање завршено и тек тада новац бива исплаћен кријумчарима.

Према подацима полиције, група је од 2023. до 2025. организовала кријумчарење дуж балканске руте, која је укључивала Турску, Бугарску, Грчку, Србију, Румунију, Мађарску и Аустрију, а дио миграната настављао је пут и ка Њемачкој.

За превоз једне особе наплаћивано је између 10.000 и 20.000 евра, а процјењује се да су укупни приходи криминалне мреже могли достићи и до милијарду евра.

Истрагом је утврђено да је мрежа имала хијерархијску структуру, при чему је свака организациона јединица дјеловала самостално. Сваку јединицу водила су два лидера, једна особа задужена за финансије и више возача који су регрутовани преко друштвених мрежа. Према наводима истражилаца, сиријски клан „Ал-Сарави“ координисао је финансијске токове и проток информација.

До сада је идентификовано више од 1.000 возила која су коришћена за кријумчарење, обављено је око 150 саслушања и анализирано више терабајта података. Истражни спис „Операције Анкора“ већ обухвата око 14.000 страница.