Inflacija.jpeg

Банкарски сектор БиХ стабилан упркос глобалним економским притисцима.

Банкарски сектор у Босни и Херцеговини тренутно је стабилан, добро капитализован и високо ликвидан, те је отпоран на глобалне економске поремећаје повезане са ратом у Ирану, изјавио је директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница.

Према његовим ријечима, иако глобална дешавања на тржиштима енергената могу утицати на економске токове, домаћи банкарски сектор тренутно не показује знакове нестабилности.

Упозорење о могућим економским посљедицама стигло је и из Европске уније, која је 12. марта саопштила да би инфлација ове године могла премашити три одсто уколико рат на Блиском истоку доведе до тога да цијена нафте Брент остане око 100 долара по барелу, а цијена гаса порасте у дужем периоду.

Европски комесар за економију и просперитет Валдис Домбровскис изјавио је у разговору са министрима финансија држава чланица да би у таквом сценарију економски раст у овој години могао бити за 0,4 процентна поена нижи од раније прогнозираних 1,4 одсто.

Због раста цијена енергената и поновног пораста инфлаторних притисака, европске централне банке нашле су се под притиском финансијских тржишта да повећају каматне стопе.

Према наводима европских медија, инвеститори очекују да би до краја године камате могле повећати Европска централна банка, Швајцарска национална банка и Централна банка Шведске, док се процјењује да би Банка Енглеске могла започети исти процес 2027. године.

На финансијским тржиштима дошло је до промјене очекивања након што су поједини велики произвођачи смањили производњу нафте, а страх од дуготрајних поремећаја у транспорту подигао цијену нафте на више од 119 долара по барелу, што је највиши ниво од средине 2022. године.

Та ситуација подсјећа на 2022. годину када је рат у Украјини изазвао снажан енергетски шок и нагли раст инфлације у Европи.

Очекује се да би Европска централна банка могла повећати каматну стопу једном до јуна или јула, те још једном до краја 2026. године.

Ражаница истиче да глобални поремећаји повезани са ратом у Ирану и кретањем цијена нафте могу имати утицај на економију БиХ.

„Гориво је најосновнија сировина која суштински улази у систем калкулације цијена за све производе. Уколико се овако настави, доћи ће до ланчаног поскупљења све робе и услуга“, нагласио је Ражаница.

Говорећи о стабилности банкарског система, он је додао да је банкарски сектор у БиХ до сада показао висок ниво отпорности на глобалне економске шокове.

„Не можемо рећи да велике промјене на свјетским тржиштима немају никакав утицај на банкарски сектор, али видјели смо и у претходном периоду када су били разни глобални поремећаји да је домаћи банкарски сектор показао завидан ниво отпорности на те поремећаје. Ми не видимо још увијек било какве проблеме на финансијском тржишту БиХ, те не очекујемо значајније поремећаје јер постоји адекватна ликвидносна база у банкарском сектору, он је стабилан, капитализиран и изузетно ликвидан. Мислим да не требамо очекивати веће поремећаје у неком кратком до средњем року, а дугорочне прогнозе немогуће је давати јер не можемо претпоставити у којем ће се правцу ова глобална ситуација одвијати“, објаснио је Ражаница.