Kona plan.jpeg

Кина представила нови петогодишњи план: Фокус на технологију, стабилан раст и домаћу потрошњу

Кинески 15. петогодишњи план развоја за период од 2026. до 2030. године представљен је на Свекинеском народном конгресу у Пекингу и доноси значајне промјене у економској стратегији те земље.

План предвиђа одмак од досадашње политике брзог економског раста по сваку цијену и ставља акценат на такозвани квалитативни раст. Умјесто високих циљева раста бруто домаћег производа, кинеске власти су спремне прихватити спорији раст од око три до четири одсто како би обезбиједиле стабилнији финансијски систем и смањиле зависност од сектора некретнина.

Један од кључних елемената новог плана односи се на технолошку самодовољност. Због трговинских тензија са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом, Кина планира значајна улагања у развој домаће технологије. Посебан фокус стављен је на производњу полупроводника, са циљем да до 2030. године земља сама производи више од 70 одсто чипова које користи.

Поред тога, предвиђена су велика улагања у квантно рачунарство, вјештачку интелигенцију и биотехнологију, уз формирање великих националних компанија у фармацеутској индустрији које би могле конкурисати водећим свјетским компанијама.

План се бави и демографским изазовима, јер Кина биљежи пад броја становника. Предвиђено је ширење такозване „сребрне економије“, односно развој инфраструктуре и услуга за старије особе, као и постепено подизање старосне границе за одлазак у пензију како би се ублажио недостатак радне снаге.

Још један важан сегмент стратегије односи се на зелену транзицију. Кина, која је већ водећи произвођач соларних панела и електричних возила, планира додатно смањење емисије угљен-диоксида у тешкој индустрији, укључујући секторе челика и цемента. Циљ је да емисије достигну врхунац до 2030. године, након чега би почело њихово значајно смањење.

У новом плану значајно мјесто заузима и политика „заједничког просперитета“, којом власти желе подстаћи већу домаћу потрошњу. У том циљу планирано је повећање минималних плата и смањење трошкова образовања и становања како би грађани имали више новца за потрошњу.

Ова стратегија могла би имати значајне посљедице и на глобалну економију. За инвеститоре Кина постаје мање привлачна за шпекулације на тржишту некретнина, али нуди нове прилике у секторима високе технологије и здравства. Западне компаније које послују у Кини могле би се суочити са већим притиском да дијеле технологију са домаћим партнерима или да уступе дио тржишта кинеским фирмама.

Истовремено, промјене у индустријској политици могле би утицати и на глобалне ланце снабдијевања, јер ознака „произведено у Кини“ све више означава високотехнолошку производњу, а све мање јефтину радну снагу.