У селу Запланик у Требињској шуми ишарани су и уништени саобраћајни путокази са натписима српских села Неновићи и Запланик као и путоказ за Цркву Мале Госпојине у Шћеници у Бобанима.
Посебно је симптоматично да су прецртане и ишаране управо табле исписане ћириличним писмом, што отвара питање коме смета ћирилица и каква се порука шаље Србима који живе или желе да се врате у овај крај?
Ова села су као и остала на овоме подручју већ једном тешко страдала. Током рата 1991–1995. године, у агресији хрватске војске на подручје општине Требиње, српска села Неновићи, Запланик и Шћеница су спаљена, опљачкана и срушена, а Црква Мале Госпојине у Шћеници је минирана.
До рата су ова села припадала општини Требиње, а након Дејтонског споразума припала су новоформираној Општини Равно.
Иако је од рата прошло скоро три деценије, живот у овим селима се веома споро обнавља. Већина села и данас нема струју, што најбоље показује колико су ова подручја запостављена.
Зато је додатно понижавајуће да се у таквим условима уништавају и путокази који једва свједоче да овдје постоје српска села и светиње.
Умјесто да се обнављају куће, путеви и инфраструктура и омогући нормалан живот, неко се труди да избрише чак и натписе који показују пут до српских села и цркве.
То није само уништавање саобраћајних знакова, то је порука да неко жели да избрише траг српског постојања на овом простору, поручују људи који су из ових села.
Шта Ви мислите о овоме?