Док други спавају, они већ крећу у лов: Четворо Бабића и осам паса у акцији

У селу Јабланица код Градишке већ у раним јутарњим часовима, око пет сати, почиње посебна рутина породице Бабић. Када је сезона лова, четворо чланова ове породице из исте куће спрема се за одлазак у лов. На рамена стављају пушке, припремају муницију и ловачке торбе, а уз њих креће и осам паса.

У лов заједно иду отац Никола Бабић, његов син Далибор, те кћерке Дарија и Дражена. Њихова кућа испуњена је бројним ловачким трофејима, највише од срндаћа и дивљих свиња, што свједочи о дугогодишњој традицији и љубави према лову.

„На дан лова сви смо нестрпљиви – и ми и наши пси. Када кренемо, то је посебан доживљај и призор који се ријетко виђа“, каже Никола Бабић, који ове године обиљежава двије и по деценије ловачког стажа.

Његов син Далибор заволио је лов још у дјетињству, истражујући природу Просаре, Козаре и других брда и планина у овом крају. У почетку је био ловачки приправник, а након што је постао пунољетан положио је ловачки испит и постао равноправан члан ловачког друштва.

Посебно занимљив дио ове приче јесу сестре Дарија и Дражена, које су одлучиле да крену истим путем. Дарија каже да је интересовање за лов почело у кући, слушајући разговоре оца и брата.

„Тата и брат су често причали о лову. Слушала сам их, постављала питања и временом сам се заинтересовала. У почетку сам ишла са њима само да видим како све изгледа“, прича Дарија.

Како каже, у почетку је имала одређену дозу несигурности јер су жене у ловачким друштвима и даље ријеткост.

„Плашила сам се како ће ме други ловци прихватити, да ли ћу бити равноправна. Међутим, након неколико излазака у лов схватила сам да нема разлога за страх“, додаје она.

Охрабрена тим искуством, Дарија је 2021. године положила ловачки испит и сада има пет година ловачког стажа, уз претходне три године приправничког периода.

Према њеним ријечима, суштина лова није само у одстрелу дивљачи, већ у боравку у природи и дружењу.

„Најважније што су ме научили отац и брат јесте безбједно руковање оружјем. У лову нема мјеста за грешке. Код нас влада повјерење, разумјевање и подршка. У лов идемо више због дружења у природи него због одстрела“, истиче Дарија.

Истим путем кренула је и њена млађа сестра Дражена, која је тренутно ловачки приправник.

„Одлично ми је када идемо заједно у лов. То је посебан доживљај. Још не могу полагати ловачки испит јер нисам пунољетна, али ускоро ћу испунити тај услов и постати равноправан ловац са својима“, каже Дражена.

Причa о четворо Бабића који заједно иду у лов представља ријеткост у овом крају и привлачи пажњу многих. Њихова заједничка страст према природи, ловачкој традицији и породичном дружењу учинила је да ова породица из околине Градишке постане препознатљива у ловачким круговима.