Огромни намети на гориво: Возачи дали милијарде, а путеви међу најгорима у Европи

Возачи у БиХ платили више од 18 милијарди КМ кроз гориво.

Возачи у Босни и Херцеговини су од 2006. до краја 2025. године кроз акцизе и путарине на гориво уплатили више од 18,2 милијарде КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Како је потврђено за „Независне новине“, на сваки литар горива у БиХ плаћа се акциза у износу од 0,30 до 0,45 КМ, у зависности од врсте нафтног деривата. По том основу је од 2006. до 31. децембра 2025. године прикупљено укупно девет милијарди и 590 милиона КМ.

Поред акциза, возачи плаћају и двије путарине. Путарина за одржавање путева износи 0,15 КМ по литру горива, док путарина за изградњу ауто-путева и реконструкцију других путева износи 0,25 КМ по литру.

Из Управе за индиректно опорезивање БиХ навели су да је од 2006. до краја 2025. године по основу путарине за одржавање путева прикупљено четири милијарде и 250 милиона КМ, док је од 2009. године до краја 2025. године за изградњу ауто-путева и реконструкцију путева прикупљено четири милијарде и 398 милиона КМ.

На укупну цијену горива обрачунава се и ПДВ од 17 одсто.

Иако се кроз ове намете прикупљају значајна средства, Босна и Херцеговина се према извјештају Свјетског економског форума налази међу земљама са најлошијим путевима у Европи. У оквиру „Глобалног извјештаја о конкурентности“, БиХ је добила оцјену 2,8 од могућих седам.

Према карти која рангира европске земље по квалитету путева, БиХ је означена црном бојом, што представља најнижу категорију.

Истраживач организације „Транспаренси интернешенел БиХ“ Дамјан Ожеговић оцијенио је да постоје нелогичности у начину трошења прикупљених средстава.

„Путеви и ауто-путеви нам се граде већински из кредита или у партнерству са иностранским финансијским институцијама, а не из средстава која су прикупљена. Ти приходи су заправо намјенска средства која морају да се улажу у путеве и ауто-путеве, а управо зато што се троше ненамјенски и не постоје трагови гдје тај новац одлази, додатно се задужујемо за изградњу и реконструкцију путне инфраструктуре“, рекао је Ожеговић.

Он је додао да се дио новца користи за попуњавање буџетских недостатака, а не искључиво за изградњу путне инфраструктуре.

Сличан став изнио је и Ненад Грковић, члан Комисије за борбу против корупције Парламентарне скупштине БиХ, који је навео да је оправдано поставити питање гдје завршавају средства која грађани издвајају за путеве.

„Дефинитивно, није поштено. Сви ми издвајамо средства да се раде путеви, а видимо да од тога нема ништа. У сваком случају је сумњиво. Ко зна у шта користе та средства“, рекао је Грковић.

У јавности је поново актуелизована иницијатива за укидање или смањење акциза на гориво, посебно након раста цијена енергената изазваног тензијама на Блиском истоку.

Међутим, укидање акциза тренутно је мало вјероватно, јер је само прошле године по том основу у буџет прикупљено скоро 596 милиона КМ.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у 2025. години у БиХ је увезено гориво у укупној вриједности од 1.998.300.436 КМ.