Republika srpska logo.jpeg

На спољном зиду Амбасаде Ирана у Сарајеву истакнут је натпис: „U znak sjećanja na iranske muškarce koji su žrtvovali svoje živote za mir u BiH“, што је, према писању замјеника уредника коментара „Вашингтон тајмса“ Анатa Хартмана, подсјетник на улогу Ирана током рата у Босни и Херцеговини.

У коментару који је објавио „Вашингтон тајмс“, а који преноси РТРС, наводи се да су везе региона са радикалним покретима познате Србима у Републици Српској, те да се, како аутор тврди, утицаји екстремизма и данас учвршћују.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик у интервјуу за „Вашингтон тајмс“ изјавио је: „Muslimani preuzimaju crkve“ и „Podstiču se radikalizovane grupe“.

У тексту се подсјећа да је Додик раније осуђен на једногодишњу затворску казну, која је касније преиначена у новчану, те да му је од стране Суда БиХ изречена шестогодишња забрана обављања функције. Као разлог за поступке против њега наводи се одбијање спровођења одлука које је донио високи представник Кристијан Шмит.

Хартман у коментару истиче да су, према Додиковим тврдњама, радикалне групе у региону финансиране из иностранства, те подсјећа да су, почетком 2010-их, поједини држављани БиХ одлазили на ратишта у Сирију и Ирак. У тексту се цитира извјештај Атлантске иницијативе из 2015. године у којем се наводи да повратак страних бораца представља безбједносни изазов.

Додик је у интервјуу изјавио: „Neki od njih su (čak) bili obučeni u Sarajevu prije nego što su otišli na Bliski istok“.

Коментар се осврће и на улогу Ирана током рата у БиХ, наводећи да је Техеран пружао помоћ босанским муслиманима. Позивајући се на извјештај агенције УПИ из 1993. године, аутор наводи да су припадници Иранске револуционарне гарде били присутни у БиХ током ратних сукоба.

У тексту се даље наводи да су у јануару у Федерацији БиХ одређени објекти Српске православне цркве проглашени „државном имовином“, те да су српски представници за то сазнали путем медија.

Додик је у интервјуу рекао: „Ovaj potez je u skladu sa rastućim ekstremizmom i podjednako rastućim poštovanjem prema tom ekstremizmu u regionu. U pretežno muslimanskim područjima (Srpske), lokalna policija ne može ni da uđe“ и „Nije im dozvoljeno da privedu ove ekstremiste“.

Он је навео да је, према његовом мишљењу, рјешење у самоопредјељењу Републике Српске.

„Stvari se pogoršavaju. Zato smo sada došli ovde“, изјавио је Додик, додајући да је током недавне посјете Вашингтону разговарао о будућности Републике Српске, након што је претходно боравио у Израелу и састао се са премијером Бењамином Нетанјахуом.

„Previše smo izgubili da bismo se oslanjali na bilo kakvu vrstu dijaloga. Zato ćemo uskoro napraviti važnu procjenu sa našim prijateljima (u vezi sa nezavisnošću). Bez države nema slobode“, навео је Додик.

Он је истакао: „BiH je razbijeno društvo. Oduvek je bila podijeljena; bila je propala država od svog osnivanja“.

Према његовим ријечима, Република Српска је током претходних година изгубила одређена овлашћења која су јој гарантована Дејтонским споразумом.

„Naša vojska je oduzeta, naša granična policija je oduzeta, naša imovina se oduzima“, изјавио је Додик.

На крају је поручио: „U međunarodnim odnosima dolazi trenutak kada (razgovori) više ne funkcionišu. Sa nezavisnošću, svi bi bili u miru. Niko ne bi mogao ništa da nameće drugima. Nikada nismo pokušavali da živimo jedni pored drugih. Dozvolite nam da sami donosimo odluke. (Mandat) predjsednika Trampa je naša šansa za nezavisnost“.

Вашингтон тајмс, Република Српска, Милорад Додик