Протеклих дана једна од најактуелнијих тема било је незадовољство мљекара у Републици Српској. Када је ријеч о Херцеговини, власник једне од највећих мљекара у Српској, Ненад Вукоје из мљекаре „Пађени“, изјавио је за РТРС да је Удружење мљекара постигло коректан договор са Владом Републике Српске.
„Влада и Удружење мљекара договорили су се на начин да се премија подигне на 30 фенинга, а подстицај по грлу на 500 КМ, и то је коректно. Тај подстицај се приближио подстицајима у Федерацији БиХ и то је позитивно одјекнуло међу кооперантима и свима који се баве овом граном производње“, каже Вукоје.
Он истиче да је незадовољство мљекара било оправдано, јер је ријеч о јединственом тржишту БиХ, на којем се послује под истим условима, па би и подстицаји требало да буду уједначени, будући да се производи продају на истом простору.
Говорећи о увозу, Вукоје наглашава да се нагомилао читав низ проблема, међу којима је један од кључних неправилно декларисање производа.
„Сви сиреви се декларишу као сиреви, без обзира да ли су биљног или животињског поријекла. Ти производи који долазе из ЕУ су и до три пута јефтинији, а садрже велики удио биљних масти, што нама домаћим произвођачима прави огромне проблеме. Када би се извршило исправно декларисање и јасно навело о каквом је производу ријеч, ситуација би била знатно другачија“, навео је Вукоје.
Он сматра да би надлежни органи могли да уведу праксу по узору на Србију, гдје је јасно назначено ако је сир биљног поријекла.
„То мора бити јасно истакнуто на декларацији. Ко жели да конзумира такав производ, има право на то, али мора знати шта купује. То је нешто што би се могло урадити у кратком року, па да видимо какав ће бити ефекат“, поручио је Вукоје.
Када је ријеч о производњи, Вукоје наглашава да мљекара „Пађени“ дуги низ година откупљује млијеко са тржишта и на основу тога усклађује обим производње.
„Током љета има више млијека јер су краве на испаши и дају и до 50 одсто више у односу на зиму. Тада производимо традиционалне сиреве и тај вишак нам не представља проблем, јер се касније пласира када је количина млијека мања. Све што произведемо можемо продати“, јасан је Вукоје.
Он наводи да мљекара сарађује са око 700 коопераната, од Хан Пијеска до Херцеговине, те да дио млијека откупљују и из Бијељине.
„Такође, дио сировине долази и из Федерације, са двије велике фарме у Томиславграду и Чапљини, чиме балансирамо производњу и сарадњу са фармама из Федерације“, истакао је Вукоје.
Посебно је нагласио да охрабрује чињеница што се све више младих људи одлучује за ову дјелатност и успијева да обезбиједи пристојан живот од пољопривреде.
„Ова грана је у позитивном тренду, значајно се развила и бројна газдинства су повећала број грла, надокнађујући оне који су угасили производњу“, каже Вукоје.
Говорећи о откупној цијени, он наводи да се она креће око 90 фенинга, уз варијације у зависности од количине и квалитета млијека, што је дефинисано правилником.
„Значајан дио производње извозимо и наши производи су присутни у 15 земаља. Сваке године морамо уводити нове технологије и ширити пословање да бисмо опстали. Покрили смо цијело тржиште БиХ, а добили смо и дозволе за извоз у САД и Русију. У иностранству су нам најчешћи купци припадници дијаспоре, који су жељни херцеговачких производа“, закључио је Вукоје.
Шта Ви мислите о овоме?