Бранко Блануша добио је подршку на страначкој Скупштини СДС-а за кандидатуру за предсједника Републике Српске на општим изборима 2026. године, али таква одлука није наишла на сагласност осталих опозиционих странака које имају релевантан политички утицај.
У СДС-у истичу да су овом одлуком заузели чврст став, имајући у виду да је донесена готово годину дана унапријед. Сличну одлучност раније је показивао и бивши предсједник странке Милан Миличевић, који је најављивао кандидатуру за обје инокосне функције, као и други функционери СДС-а, али се од тога, бар за сада, одустало. Остаје питање да ли ће се одустати и од става да Блануша буде кандидат за предсједника Републике.
Бивши предсједник СДС-а Мирко Шаровић сматра да СДС мора имати једну кандидатуру, те да би Бранко Блануша, уколико побиједи на пријевременим изборима, тиме себи отворио пут ка кандидатури за предсједника Републике Српске.
Шаровић је истакао да СДС неће одустати од једне од двије кључне позиције, било да је ријеч о предсједнику Републике Српске или члану Предсједништва БиХ, наглашавајући да странка има снагу и резултате да то захтијева.
Градоначелник Бањалуке и лидер ПДП-а Драшко Станивуковић оштро је реаговао на одлуку Главног одбора СДС-а, оцијенивши да се таквим потезима не може радовати јер нису плод заједничког договора опозиције. Он је нагласио да овакве одлуке додатно изолују његов политички покрет и да наметање кандидата није колегијално нити одговорно према грађанима.
Лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић отворено је подржао кандидатуру Бранка Блануше за предсједника Републике Српске и најавио да ће се кандидовати за члана Предсједништва БиХ, истичући да је за њега то питање већ ријешено. Он сматра да би у Предсједништву БиХ донио другачију атмосферу и да би одустајање од кандидатуре значило издају досадашњег политичког рада.
Када је ријеч о подршци СДС-а Вукановићу, Шаровић је поручио да је свака кандидатура легитимна, али да она мора бити усаглашена са осталим опозиционим странкама. Он је нагласио да је у политици уобичајено да сви настоје да повећају своју важност, али да на крају мора постојати договор како би се избјегао пораз опозиције у цјелини.
Шаровић је закључио да у опозицији још има времена за договор, те да нико не треба да доживљава најављене кандидатуре као коначне. Као могуће рјешење предложио је и испитивање јавног мњења, на основу којег би се донијела коначна одлука о заједничким кандидатима.
Шта Ви мислите о овоме?