Српска православна црква и вјерници данас прослављају Свету великомученицу Варвару, празник који се обиљежава крсном славом, али и бројним народним обичајима који су се очували до данас.
Света великомученица Варвара живјела је у четвртом вијеку у Малој Азији и мученички је пострадала због своје вјере. Рођена је у граду Илиопољу мисирском, у незнабожачкој породици свог оца Диоскора, богатог и угледног човјека.
Варвара је била изузетно лијепа и мудра дјевојка, па ју је отац, желећи да је сачува од свијета, затворио у кулу свог дворца, окруживши је раскошју, удобностима и слушкињама. Управо у тој усамљености, својим бистрим умом, Варвара је дошла до спознаје о Творцу и Господу, иако је нико томе није подучавао.
Када је једном успјела да побјегне из куле, Божјим промислом сусрела је хришћанке од којих је сазнала истину коју је и сама наслућивала. По повратку у кулу, у купатилу је просјекла трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем, у камену издубила крст. Из њене стопе на поду купатила потекао је извор живе воде, за који се вјерује да је лијечио многе болести.
Када је сурови отац сазнао за све ово, пријавио је кћерку намјеснику Мартијану. Варвара је бачена у тамницу и тешко мучена, заједно са другом хришћанком, Јулијаном. Одсјекли су им груди и, ради поруге, водили их по граду. На крају, Варвару је погубио њен рођени отац, док су Јулијану убили војници.
Према предању, одмах након тога гром је ударио у Диоскорову кућу и усмртио и њега и Мартијана. Света Варвара пострадала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву.
Обичаји за празник Свете Варваре
Иако мали број вјерника овај дан слави као крсну славу, празник Свете Варваре у народу је веома поштован.
Према обичајима, на данашњи дан кува се „варица“ од разних житарица, која се једе наредних дана.Варица се увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа мјесто гдје се узима вода за пиће, а мијеша се и са соли, па се даје стоци.
Обичај је да се данас сије жито, што је посебно његовано у породицама са малом дјецом. Наиме, жито које дјеца посију у плитак тањир или чинијицу данас, требало би да озелени до Божића.
Наши стари кажу да од данашњег дана дан почиње да расте, а ноћи су све краће и до Божића дан буде пола сата дужи, од када почиње нагло да расте.
Слични обичаји постоје и код католика, док се у Српској Света Варвара обиљежава и као Дан рудара, јер се сматра њиховом заштитницом.
Шта Ви мислите о овоме?