У Културном центру отворена је изложба "Историја једне херцеговачке породице", академског сликара из Београда Нине Марић.
Ово је премијерно представљање Марићеве која је до сада имала више самосталних изложби у земљи и иностранству, а живи и ствара на релацији Масачусетс, Трст, Београд.
Нина Марић истиче да јој је много лијепо у Требињу – од климе до људи… па је за њу идеално мјесто за живот.
"Трећи пут сам овдје и доносим нека осјећања. На овим сликама су преточена моја сјећања, осјећања на приче моје баке. Овај народ је прошао многе голготе, али опет живи некако лијепо него у другим крајевима свијета. Драго ми је да сам своје слике посветила историји и причама које сам слушала. Моја бака је представљена као 'Баш челик'. Она нас је држала све под контролом и са великом физичком и менталном снагом. Портрет мог дједа је као Винету јер нам је Винету био неки идеал о коме нисмо ништа знали, али је он био најјачи, најпаметнији. Ту је велики лав, а то су двије адресе у Београду гдје смо живјели. Код ових слика је лични карактер неке личне приче, лична осјећања и лична сјећања. На изложби је представљено и пет пејзажа који имају пуно злата. Злато је симбол простора и односи се на сва мјеста у којима је моја породица живјела. На сваком пејзажу су представљена осјећања које сам слушала", прича Марић.
Истиче да се њен коријен никад није развио у Америци иако је живјела четрдесетак година, а у њеним сликама све је некако алегорично.
"То је зато што се моје слике углавном развијају кроз дуги период и током тог процеса добијам разне идеје. Све слике су из ове године, а пејзажи су раније почети, али ове године су завршени", јасна је Марићева.
Историчар умјетности Ивана Фрегл је нагласила да се изложба састоји из три групе радова у три различите просторије.
"У првој просторији су најстарији радови које сам назвала 'сцена' то јест мизансцени. Пет градова који су имали велики утицај на породицу Нине Марић Чапљина, Мостар, Почитељ, Требиње и сцена крила на гробу мога дједа. То су мизансцени гдје су се развијали догађаји, градиле емоције и одакле потичу емоције које су они пренијели Нини Марић, која је она у себе уткала и затим пренијела на радове. У другој просторији су слике актера догађаја, односно то су чланови њене породице, имени и безимени људи који су имали велики утицај на развој догађаја током историје њене породице. Нина Марић је успјела да избјегне сентименталност која увијек пријети да се надвије над радове када говорите о нечему личном као што је ова изложба. То је успјела двоструким отклоном. Као прво, сви чланови њене породице представљени су кроз симболе, метафоре и алегорије. Други отклон је тај што су ти симболи нису који припадају симболици нашег културног миљеа. То су њени лични симболи", објаснила је Фрегл.
Према ријечима кустоса из Београда, свака слика представља један мали ребус то јест треба да познајемо контекст.
"Трећи скуп слика је живот Нине Марић у Америци. Он се зове 'Три моје куће у Америци' и 'Хаљина за вјенчање и сахране'. Она почиње сагу од рођења бабе и дједа и завршава са тренутном ситуацијом преласка из Америке у Европу. Превладавају разне емоције, а боје код Нине Марић су веома битне. Плава, црвена, жута снажно дјелују на посматраче. Уколико имате скривени садржај рада морате на неки начин привући посматрача и његову пажњу да истражује. Нина Марић то ради колоритом", рекла је Фрегл
Организатор изложбе је Културни центар.
Шта Ви мислите о овоме?