Осамдесетједногодишњи Радивоје Јојлија, магистар биолошких наука и професор у пензији, већ 15 година чува стадо оваца Манастира Студенице.
На манастирској економији дочекао је новинарску екипу у одијелу какво је носио и у учионици, једино је шешир замијенио шајкачом. Овце га воле, а он својом биографијом мијења стереотипе о пастирима. Годинама је био научни радник у Заводу за заштиту природе у Сарајеву, магистар, докторанд...
„Био сам на добром путу да завршим докторат, али сам изгубио смисао за то, нисам видео смисао више у томе“, објашњава 81-годишњак за РТС.
Радивоје Јојлија је данас једини пастир на студеничким пашњацима.
„Нисам био једини, било нас је четворица тада, било је пуно оваца, једно три пута више него сада“, прича несвакидашњи пастир који по врлетима гази сигурним кораком док придржава леђа.
Рођени Невесињац у Студеницу је стигао 1995. године. Са супругом и три ћерке избјегао је из Сарајева. У помоћ му је прво притекло манастирско братство.
„Ја се заиста надам да је он нашао мир овде међу нама. Надам се да је и њему добро као што је и нама што је он овде, што нам је овако за понос и углед. Многи гости се запрепасте кад им кажемо да имамо једног од најшколованијих пастира у Србији“, каже јеромонах Виталије из Манастира Студеница.
Можда већину времена проводи међу овцама, али је за мjештане и комшије пастир међу људима. Кажу да је душа од човјека и да се не стиди ниједног посла да ради али да неће да тражи помоћ.
Био је, кажу, и посебан наставник јер није само предавао биологију, већ је дјецу учио правим вриједностима.
„Он је предиван човjек, имао је доста ученика ту, нажалост, сви су отишли из овог мjеста, нису више ту“, прича једна мејштанка.
Отишле су и Радивојеве кћерке, али га редовно обилазе, а он вријеме између посјета најрадије прекрати читајући књиге међу овцама о којима ће, каже, бринути док га ноге носе.
Шта Ви мислите о овоме?