Опасна гљивица која је отпорна на лијекове стигла и у Хрватску

Суперинфекција гљивицом Цандидом аурис отпорном на лијекове стигла је и до Хрватске.

У августу је у КБЦ-у Сплит забиљежен први случај ове заразе у Хрватској, код два пацијената који су и даље хоспитализовани у тој болници.

Ријеч је о резистентној гљивици која се задњих година шири европским болницама и представља озбиљну пријетњу за пацијенте и здравствене системе, упозорио је ових дана Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ). Према подацима Центра, од 2013. до 2023. године, земље ЕУ/ЕЕА пријавиле су више од 4.000 случајева Цандиде аурис, махом у Шпанији, Грчкој, Италији, Француској, Њемачкој и Румунији.

Само у 2023. години евидентирано је 1.346 случајева у 18 земаља. У Хрватском заводу за јавно здравство (ХЗЈЗ) потврђују да је хрватски болнички систем досад био поштеђен ове инфекције, све до овог љета када се појавио у сплитском КБЦ-у.

Цандида аурис углавном се шири у болничком систему, узрокујући озбиљне инфекције код имунокомпромитираних болесника, а тешко ју је контролисати јер се задржава на површинама и медицинској опреми. У неколико земаља забиљежен је и пренос међу пацијентима. Инфекција може довести до тешких и потенцијално по живот опасних стања која утичу на крвоток, дисајни и средишњи живчани систем, унутрашње органе и кожу. Просјечно здраве особе не би требале бити угрожене.

У сплитској болници потврђују да је код двије особе потврђено присуство Цандиде аурис, те су оне и даље на лијечењу.

"Подузете су адекватне терапијске и епидемиолошке мјере које су индициране у случајевима инфекција отпорним микроорганизмима. Хоспитализација особа и даље је у току те се оне лијече по правилима струке", поручују из управе КБЦ-а Сплит.

У само неколико година, ова се инфекција од изолованих случајева проширила до правих епидемија у болничком систему више европских земаља – у Кипру, Француској, Њемачкој. Истовремено, само 17 од 36 земаља данас има циљани национални систем праћења, а 15 их је развило специфични национални протокол за превенцију и контролу Цандиде аурис. Због тога, у ЕЦДЦ-у мисле да је стварни број инфекција већи од пријављеног. Хрватска није међу тих 15 земаља.

"Имамо правилник и смјернице за спречавање и сузбијање болничких инфекција те националне и европске протоколе и смјернице којима се регулише надзор већ присутних болничких инфекција, као што су МРСА и други бактеријски мултирезистентни патогени", кажу у ХЗЈЗ-у.

Према досадашњем искуству на подручју контроле и превенције болничких инфекција, кажу, може се саставити спецификовани Протокол о поступању здравствених установа и запослених код сумње на инфекцију Цандиде аурис, али тог протокола Хрватска још нема, преноси Нови лист.

Због чега се ова гљивица заправо шири болничким системом широм свијета? Одговор је једнак као и за мултирезистентне бактерије – прекомјерна употреба антибиотика даје за резултат развојем оваквих отпорних микроба.

"Кандиде су квасци који живе на нашој кожи у малим количинама. Кад се пије пуно антибиотика, онда се 'потамане' бактерије по нашем тијелу, тзв. микробиота, а кандиде добију простор јер на њих антибиотици не дјелују. До сада је то углавном била Цандида албицанс, међутим, уназад неколико година појавила се Цандида аурис којој је незгодна особина да је резистентна на антифунгике", објашњава Арјана Тамбић Андрашевић, начелник Завода за клиничку микробиологију Кинике за инфективне болести "Др. Фран Михаљевић".

Познато је да се у Хрватској троши пуно антибиотика, а резистенција је само посљедица такве праксе. Цандида аурис, наводи микробиолог, не мора бити смртоносна. Али ако "сједне" на неки катетер, а пацијент добије сепсу, важно је имати лијекове који дјелују на узрок. Све је више бактерија које су резистентне на лијекове, а појава резистентних квасаца докторима додатно отежава борбу за изљечење пацијената.