Отвара ли ЦИК врата хаосу?

Дугоочекивана сједница Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ требало би да буде одржана у 13 часова, а пред члановима Комисије је приједлог Одлуке о расписивању и одржавању пријевремених избора за предсједника Републике Српске те пратећи акти.

Пријевремени избори слиједе као посљедица одлуке Апелационог одјељења Суда БиХ којом је одбијена жалба тима одбране Милорада Додика на одлуку о одузимању мандата на позицији предсједника Српске, а на основу пресуде Суда БиХ којом је осуђен на годину затвора и шест година забране обављања јавних функција.

Поступак против Додика је покренут због непоштовања одлука Кристијана Шмита којег Српска не признаје за високог представника, јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, односно због чињенице што је, а у складу са уставним овлашћењима, потписао указе закона које је претходно усвојила Народна скупштине те потом поништио Шмит.

Политичке партије у Српској, с друге стране, данашњу одлуку ЦИК-а, ако је судити према раније заузетим ставовима, дочекују разједињене. Странке из владајуће коалиције на републичком нивоу, предвођене СНСД-ом, позивају на бојкот избора, а то је уоквирено у закључке који су усвојени на посљедњој сједници Народне скупштине којима је одбачена могућност спровођења тих избора те упућен захтјев свима да се не пријављују на изборе нити учествују у њиховој припреми на локалном нивоу. У већини опозиције, осим у ПДП-у, с друге стране, у пријевременим изборима примарно виде прилику да дођу на власт, упркос упозорењу да је у току најозбиљнији напад на институцију предсједника Републике Српске.

И док сви чекају коначне одлуке ЦИК-а, у политичким кулоарима се отварају бројна питања шта уколико буду спроведени пријевремени избори, односно шта све чека Српску, подсјећајући да је републички парламент за 25. октобар заказао референдум управо у вези са случајем Додик и наметањем одлука од стране Шмита.

Постоји, наиме, неколико сценарија. Један је да пријевремени избори не буду одржани, односно физички спријечени, могуће је да на крају, ипак, и власт и опозиција поднесу пријаве и да, у том случају, народ одлучи чији је кандидат бољи за Српску.

С друге стране, упућени наводе да постоје и варијанте које би могле додатно да закомпликују ствари, а то је да на изборе изађу само бошњачке и хрватске странке и да у том случају, на крају, имају кадрове у фотељама предсједника и потпредсједника, што такође не познаје републички Устав.

- И даље се надам да ће разум преовладати и у ЦИК-у. Свима треба да буде јасно да је ово политички процес и прогон функционера Републике Српске. Иако је познат дневни ред сједнице ЦИК-а, све је то још под упитницима, али је јасно да ће институције Српске реаговати на адекватан начин и донијети одговарајуће одлуке какве год да буду одлуке ЦИК-а – изјавио је јуче за "Глас Српске" народни посланик Огњен Куљић (СП) који је замјеник предсједника Законодавног одбора и члан Одбора за политички систем, правосуђе и управу у Народној скупштини Републике Српске.

Случај Додик, каже члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски, носи велики ризик и по БиХ.

- Постоји опција да рад Парламентарне скупштине и Савјета министара БиХ буде у потпуности блокиран, чак и до редовних избора 2026. Заиста се не бих упуштао у коментарисање онога што нас чека на дневно-политичком нивоу. За даљи развој ситуације су кључна наредна два мјесеца у којима ће бити и референдум у Републици Српској који ће показати доста тога – рекао је за "Глас" Ситарски.

Ако је судити према ономе што су политичари најављивали, слиједи доста турбуленција и на нивоу БиХ гдје ништа не функционише дуже вријеме, осим дјелимично Савјета министара. Када је у питању Парламентарна скупштина, на дневном реду ускоро ће се наћи и приједлог буџета за 2025. годину који је плод прегласавања српског члана у Предсједништву БиХ од стране колега из ФБиХ, а у Дому народа поново ће се причати о смјенама кадрове СНСД-а и измјенама Изборног закона БиХ по мјери ХДЗ-а које нису по вољи странака са бошњачким предзнаком.

Рокови

Изборним законом БиХ је, наиме, прописано у којим случајевима изабраном члану органа власти престаје мандат прије истека времена. Један од њих се везује за дан правоснажности судске пресуде којом је лице осуђено на казну затвора у трајању од шест мјесеци или дуже.

ЦИК је, према одредбама истог закона, дужан да доносе одлуку о престанку мандата те усвоји одлуку о расписивању пријевремених избора.

- Пријевремени избори биће одржани у року од 90 дана од дана распуштања изабраног органа, односно престанка мандата у складу с уставом и законом.

Од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 30 нити више од 90 дана - пише у Изборном закону БиХ.