Subota jun 202512.jpg

Слика требињског тржишта рада мало је боља ове него претходних година. До посла је лако доћи, а након доста муке поправили су се и послодавци на југу.

"Мислим да су ове године поприлично задовољене потребе послодаваца. Да ли је то разлог што су они побољшали услове рада, што се тиче цијене радa, слободних дана и слично или је то разлог што имамо јако много студената који су дошли из Србије па су одлучили да сезонски у Требињу раде", каже Мирјана Сушић, шеф Бироа Требиње.

Раде и средњошколци, они професионалнији радници првенствено конобари плату и даље зарађују у сусједном Дубровнику. Неки се покају па се врате.

"Нама су биле отишле четири медицинске сестрe, све четири су се вратиле", каже Недељко Ламбета, директор Болнице Требиње.

Ипак, и даље је огроман број оних који на посао иду преко границе. Колико је тачно Требињаца у Дубровнику на послу, нико не зна. Слике са ГП Иваница најбоље одговори на ово питање.

"Постоји та јутарња смјена и поподневна самим тим тада су веће миграције људи из Требиња и наравно буде чекања", каже Новица Ружић, инспектор КИО у ГП Јединица Требиње.

Угоститељство, грађевинарство и пољопривреда гране су у којима и даље фали радника. Било је и странаца који су плату зарађивали у Требињу али и они брзо пређу границу.

"Имамо знатно мањи број захтјева за издавање радних дозвола у односу на претходну годину. Највише радних дозвола отприлике је издато за неки високообразовани кадар, едуковани кадар. Издвојићу ове годину нашу Болницу Требиње што је позитивно јер је привучен јако велики број доктора који су пристали да раде овдје", каже Мирјана Сушић, шеф Бироа Требиње.

А радити у Требињу и није тако лоше, захваљујући Дубровнику локални послодавци су коначно схватили колико значи добар радник. Резултат ове радничке буне су веће плате у приватном него у државном сектору.