Какве су прогнозе домаћих економиста за ову годину

Уколико се тренд заоштравања односа великих свјетских сила настави, привреда ће наставити да тоне, а Република Српска, као увозно оријентисана са позицијом да на ино-тржиште пласира махом полупроизводе, може се наћи у много већим проблемима него данас. Мишљење је то домаћих економиста који су изнијели очекивања за годину у коју смо тек закорачили.  

- Морамо посматрати факторе на унутрашњем и вањском плану, с тим да по питању спољних фактора можемо очекивати неред и негативне сигнале. Велико је питање да ли Европа економски уопште постоји као јединствена цјелина. Сматрам да ћемо у наредном периоду бити свједоци даље „балканизације“ економског простора Европе. Тај појам означава када у једној цјелини постане више међусобно супротстављених дијелова. Европа се суочава са реструктурирањем постојећег економског модела који је заснован на јефтином енергенту извозног тржишта Кине и јефтиног рада источне Европе. Тај модел је на издисају - прича економиста Саша Стевановић.   

Када је ријеч о домаћој економији, Стевановић за „Глас“ каже да много тога зависи од договора о платама.  

- Оно што нам недостаје за озбиљнију процјену за ову годину је коначна одлука о нивоу плата, јер од плата зависи приватна потрошња, а од приватне потрошње ниво инвестиција. Ако договор о плати буде такав да се планира раст укупног фонда плата за око 700 милиона КМ, тада уз постојећи економски модел у 2025. години можемо очекивати ниво економије од 20 до 20,5 милијарди КМ, ребаланс буџета на више, веће пензије, веће профите и ефикаснији економски модел - оцијенио је Стевановић.  

Крхке привреде, каква је домаћа, било какав дашак може да угрози па и неповољан договор о платама, сматра економиста Александар Љубоја наводећи да ће економска кретања одредити глобална дешавања.     

Према његовим ријечима, велико заоштравање у међусобним односима између САД и Русије по питању енергетике неповољно ће се одразити на европски континент и већ је видљиво у расту цијена течних горива.  

- Влада велика неизвјесност шта ће урадити нова америчка администрација када је у питању стабилизација геополитичких дешавања, какав ће бити њихов одговор. Уколико се садашњи тренд настави економија ће и даље бити у опадању, а тиме и тражња за робом и производња. Ми као увозно оријентисана земља са позицијом да извозимо полупроизводе, углавном на европски континент, можемо се наћи у много већим проблемима него данас. Питање је како ће Српска и БиХ реаговати на поскупљење енергената и ове нелогичне и економски неоправдане санкције највећем произвођачу енергената на европском и азијском тлу - казао је Љубоја за „Глас“ .   

Он сматра да економског напретка неће бити, односно већег раста индустријске производње и бруто националних производа у Европи.  

- Пад референтне каматне стопе лани није донио ништа и ништа неће донијети ни ове, јер је све питање геостратешких и геополитичких односа. Финансијска тржишта, кретања цијена капитала нису релевантни јер се манипулише робом, а они који то раде имају капитал - појаснио је Љубоја. 

Када је ријеч о инфлацији, Љубоја каже да ће ствари бити познате тек онда када се види какве ће бити цијене енергената и колика ће бити могућност манипулације мултинационалних компанија с робом попут хране.   

- Трендови се муњевито мијењају. Нема више једногодишње, двогодишње и трогодишње анализе, сада су 15-дневни, једномјесечни и тромјесечни трендови који се мијењају у зависности до геополитичких  односа, никако економских.

Уколико не буде никаквих промјена на том пољу, можемо очекивати изузетно тешку годину, можда и најтежу у посљедњих 50 година када је ријеч о економији - категоричан је Љубоја.

Извор конкурентности 

Саша Стевановић каже да је позитивно што је буџет Српске усвојен на вријеме, а фискална позиција је повољна.  

- Низак дуг, низак дефицит. То је извор будуће наше конкурентности. Оно што су успјели наши прерађивачи 2024. године је за сваку похвалу. Можда нису ни свјесни да без значајнијег фискалног импулса се такмиче са онима који тај импулс имају - рекао је Стевановић.