За репризу Нове године под платанима је наступио Бранислав Бане Мојићевић. Одлична атмосфера и само такав штимунг развеселили су бројне Требињце и госте.
И раније је наступао у Требињу, одакле носи само лијепе утиске и радо се враћа граду испод Леотара гдје је увијек радо виђен гост.
"Добро ми је познат овај град и долазим на познато мјесто. Волим овдје да дођем, прија ми и често сам у Херцеговини и Црној Гори. То је све на неки начин Стара Херцеговина. То је подручје на којем често наступам и долазим приватно. Прија ми и има нешто у енергији, атмосфери и самим људима што мени одговара, мом сензибилитету и мојој природи", објаснио је Мојићевић.
Увијек се радо враћа и увијек радо дође.
"Није ми успут јер се мора циљано дође, али радо долазим и радо се дружим. Мени и мом темпераменту овдје лежи јер сам ја даљим поријеклом из ових крајева и сигурно се тај сензибилитет препознаје. Наступао сам на многим мјестима и градовима на простору бивше Југославије и у дијаспори, али ово ми подручје прија и одговара. Дубоки су коријени и људи се на неки начин препознају, препознајеш оно што ти је сродно, блиско", казао је Мојићевић.
Мојићевић, који је побједник прве сезоне Звезда гранда, каже да је жеља за пјевањем саставни дио његовог живота још од малих ногу. Као ученик трећег разреда Гимназије у Чачку, 2004. гофине, пријавио се на аудицију "Звезде гранда" и побиједио.
"Пријавио сам се у 'Звезде гранда' јер је у то вријеме постојало само то и ништа друго. На самом такмичењу сам схватио да бих се можда могао бавити професионално музиком. Када сам се пријавио нисам имао никаква искуства прије тога и нисам ни знао шта да очекујем. Био сам радознао и желио сам да откријем да ли знам и колико добро пјевам", каже за ТребињеЛиве.инфо Мојићевић.
Иако га је занимала кошарка, након пријаве на аудицију престао је да се бави спортом.
"Кошаркашки и естрадни терен немају додирних тачака, али је очигледно да се у животу увијек бавите оним за шта сте предодређени. Могао сам се бавити и спортом, али колико би то било успјешно не знам, али дефинитивно је музика зашто ме је Бог предодредио", наставио је Мојићевић.
Дуго година је био члан Гранд продукције, са њима је у пријатељским односима и још сарађује.
"Суштински и продукција и ја смо добили. Сигурно је да сам ишао неким другим путем питање је колико би имао прилике да се уопште на тако високом и професионалном нивоу бавим овим послом", рекао је Мојићевић.
Учествовао је на четири Гранд фестивала, два пута на Беовизији 2013. и 2020. године, Сабору народне музике и сматра да је побједа на фестивалима некада давно значила пуно.
"Мислим да је побједа тада значила пуно јер су то биле еминентне музичке смотре и могућности и прилике да се афирмишу млади пјевачи као и да афирмисани пјевачи представе неке нове пјесме. Сада је то попримило ревијални карактер и нема утицаја на каријеру", објаснио је Мојићевић.
Побједник је друге сезоне шоуа "Твоје лице звучи познато" у конкуренцији Ненада Окановића, Неде Украден, Кебе, Тање Савић, Јелене Гавриловић, Катарине Богићевић, Елене Ристеске...а његова изведба у финалу Мајкла Џексона још се и данас памти.
"Медијски је јако утицало и добио сам на публицитету, на тренутној популарности, а то је огроман плус у мојој каријери. Само учешће у шоу 'Твоје лице звучи познато' је значајно за мене лично јер сам ту и сам открио, као и публици, да имам још талената осим само за пјевање. То мислим на имитацију, сценски наступ", јасан је Мојићевић.
Према његовим ријечима, мало је било времена за припремање кореографија између емисија и то је било више ствар дара, његовог талента за имитацију и глуму и то му је највише помогло у трансформацијама и наступима.
Окушао се и као члан жирија "Неки нови клинци" и ту улогу је прихватио највише због пријатељства и односа са Сашом Поповићем и челним људима Гранд продукције.
"Лично не волим такве улоге у животу да ја на било који начин утичем или нешто судим о било коме или било чему. То не волим и не видим себе у томе јер се не осјећам пријатно кад имам ту врсту одговорности и обавезе. Уживао сам у раскошном таленту којег су дјеца показивала јер се много њих појавило који су касније оствариле озбиљне резултате и успјехе у Звездама гранда. Многи су и направили лијепе каријере", истакао је Мојићевић.
Што се њега тиче, подршка колеги на солистичким концертима је прије свега људски и пријатељски гест па све остало.
"Сматрам да је подршка колега и блиских људи са посла јако важна поред најближих људи из окружења, породице. Мислим да је лијепо када колеге подрже Ваш рад и нешто тако значајно као што је солистички концерт", сматра Мојићевић.
Има многобројне дуете и сарадњу са Тањом Савић, Славицом Ћуктераш, Душаном Свиларом, Стеваном Анђелковићем, Немањом Николићем...и за њега је то лијепа сарадња и размјена позитивне енергије.
"Када се појави адекватна пјесма која је квалитетна и добра у правом тренутку то је сигурно значајно за оба извођача. Не размишљам специјално о дуетима, али када се пронађе добра пјесма расположен сам да је отпјевам са колегом којег поштујем и волим. То је пресудно у избору", рекао је Мојићевић.
Двадесет година траје његова каријера и сматра да је рано за рекапитулацију и свођење рачуна.
"Када сагледам пређени пут у досадашњој каријери морам да будем задовољан као извођач и професионалац, али и у приватном животу — шта сам постигао и шта сам на путу да постигнем", појаснио је Мојићевић.
Младим људима би савјетовао да буду храбри, истрајни, вриједни, чиме год да се баве и да његују своју јединственост и аутентичност.
"Немојте се утопити у мору једног те истог јер има много младих људи који лијепо пјевају и изгледају, али су на неки начин непрепознатљиви. Суштина је да будеш препознатљив, јединствен и свој" поручио је Мојићевић.
Шта Ви мислите о овоме?