Полицајци били код брата и сестре прије убиства: Показали им слику човјека који ће их убити

Затајили су, ово није смјело да се деси. Није смјело да се ћути о томе да је окорели криминалац, који је дуже од 30 година био у затвору, украо пушке, јер их није неко дијете украло. Да су тада надлежни реаговали како треба, објавили јавно његову фотографију, пустили псе трагаче да га нађу, умјесто да га пусте да 15 дана наоружан шета, моји ујак и тетка би били живи.

То је јуче пидгоричким “Вијестима” казао Јанко Даниловић, сестрић убијених Миленке (69) и Јована Маџгаља (60), након што су се породица и пријатељи вратили са гробља на ком су дан раније сахрањене недужне жртве одбјеглог убице Алије Балијагића (65).

Репортери су обишли Вранешку долину и заселак Соколац у Црној Гори, у којем је 25. октобра, око 21.10, у њиховом дому, угашен живот Миленке и Јована Маџгаља.

На десетине полицајаца и војника патролирало је јуче Томашевом, постављени су пунктови за контролу, али од скретања ка селима Барице, Соколац и Писана Јела до куће Маџгаља, изузев тројице пилота авиохеликоптерске јединице, није било ни трага од присуства чувара закона, иако надлежни тврде да мјештанима осигуравају заштиту. Међу мјештанима села у Вранешкој долини већ четврти дан шири се страх од одбјеглог убице, силоватеља, разбојника и насилника, који измиче полицији.

“Има страха, опасно. Катастрофа једна. Троје дјеце имам у кући, немам ни пиштољ, ни пушку, ни заштиту, ни војску. Само лажи”, казала је јуче мјештанка Дијела Синђић.

Времешна Велимирка Ненезић рекла је да их је страх да се убица не врати у село, јер не зна одакле све може да се појави. Додала је и да је прије убиства свраћао код неких комшија, пио кафу и ракију, али да их је након тога, сада покојна Миленка Маџгаљ, упозорила да селом иде наоружани човјек, поручивши им да се закључавају.

“Она нас је назвала и свим комшијама казала да се чувамо и закључавамо... Није ме страх да заспим, ми смо се наживјели, али страхоте има, но, од овога не можемо побјећи, може бити иза те смрче сад”, казала је она.

Док су новинарки давале изјаву, полиције ни војске није било на видику.

Ни на рачвањима макадамског пута који води до задње куће у Сокоцу, оне у којој су живјели Маџгаљи, није било никога - тек двојица полицајаца с пушкама испред куће.

У кући мук, а породица тражи одговоре на бројна питања, међу којима и на то зашто полиција није обзнанила да Балијагић шета наоружан с украденим пушкама, како то да припадници те службе 25. октобра нису остали у селу да заштите мјештане, због чега тужилац није непосредно након злочина дошла на лице мјеста, већ је то учинила тек сутрадан и најважније - гдје је убица.

Убица свраћао и до школе

Вишеструко осуђивани разбојник, Бјелопољац Алија Балијагић у августу је изашао из затвора, у ком је боравио од 2016. године због силовања старице и крађе. Крајем септембра је, како се сумња, у бјелопољском селу Љешница, обио кућу В. Б. и украо двије пушке и муницију. Посљедњих 15 дана бјежао је полицији обилазећи углавном старачка домаћинства у удаљеним селима изнад Бијелог Поља и Мојковца.

У петак 25. октобра дошао је у Соколац, у кућу Маџгаља, а претходно, свраћао је и до сеоске основне школе, гдје му је портир дао чашу воде.

То је казао један од браће убијених Маџгаља, Велибор Маџгаљ, који је тог дана због здравствених прегледа био у Подгорици.

“Долазио је и горе у школу. Тамо имају три ученика, учитељица. Када је дошао, тамо је био мој брат од стрица. Овај му је тражио чашу воде, и дао му је. Рекао нам је човјек носи пушку, реденик око појаса, не знам ко је, представио се Драшковић. Није се представио Алија. Значи крио је име и спремао је све ово”, казао је Маџгаљ.

Присјећа се да се телефоном чуо са братом и сестром прије него су убијени, јер су га очекивали да те ноћи стигне у Соколац, али да је одгодио повратак за јутро касније.

“Боље да сам дошао, макар бих лежао сад са њима у оном гробу”, рекао је он.

Прича и да су Миленка и Јован тог дана угостили незнанца који им се представио као ловац Драшковић, дали му да једе и пије.

Нешто касније су, казао је он, дошли полицајци, показали им Балијагићеву фотографију и питали јесу ли га гледали.

“Преко дана им је пријављено да шета селима, носи пушку и реденик. Дошли су код мојих брата и сестре, показали им фотографју Алије Балијагића и питали је ли то он, задржали су се десетак минута код наше куће и пошли. Да су остали у селу не би се то десило. Морали су остати ту вече да овдје дежурају све, јер они су тачно пустили да их он побије. Он је пуштен да их побије... Вратио се десет минута након што је полиција пошла. Како је он могао знати одакле да пуца, како је знао да су блокови поред куће и да од њих направи степеник да се подигне до прозора? Први пут кад је долазио, кад су му дали да једе и пије, можда је прошетао овуда, видио оне блокове, снимио терен и шта може да направи и вратио се да их убије”, казао је он.

Породица Маџгаљ огорчена на полицију и тужилаштво

Породица Маџгаљ тврди да су два сата били без заштите, из полиције кажу да је у питању била само смјена

Објашњава да је његов брат, прије него му је Балијагић пуцао у леђа, лежао на једном дијелу угаоне и да је скочио када је сломљено стакло на прозору.

“Како је ударио у прозор, вјероватно кундаком, мој брат је скочио да види шта је, и он га је ту убио. Сестра је успјела да позове полицију и јави да нам је брат убијен, али се тада веза прекинула. Убио је и њу”, рекао је Велибор Маџгаљ.

У разговору не крије огорчење због пропуста полицајаца који су, како тврди, морали остати у селу након што су потврдили информације да Балијагић наоружан шета катунима. Ништа мање није огорчен ни на тужиоца, који је, према његовим тврдњама, тек сутрадан дошла на лице мјеста.

“Тужилац није био надлежан да дође увече, него је дошао сутрадан, тек у 10 или 11 сати... Полиција је дошла и остала тек послије убиства, али ја чисто сумњам да они знају гдје је убица. Војсци свака част, обезбеђује нас, сједи овдје са нама, али ми не смијемо ни ноћас ноћити ако не дођу”, казао је он.

Њихов најстарији брат, Будимир Маџгаљ, казао је да су Јован и Миленка, одговарајући полицајцима који су их посјетили прије убиства, казали да је Балијагић био код њих, пио кафу и ракију и да су му дали да једе.

“Када је полиција отишла, мој брат се вратио да намири краве, а потом ушао у кућу и ето што их је снашло, побио их је”, казао је он.

“Међутим, та полиција кад је дошла, а били су око 17 сати, нешто прије мрака, кад су знали кога траже, знају да је криминалац и злочинац, требало је неко да остане, а не да прошетају мало и оду... Нису били овдје читав дан, можда јесу по селима, али овдје су били десет минута. Дошли и вратили се, умјесто да остану. Сумњам да га прикривају. Пустити криминалца, а не пратити га, не могу да схватим да се то може било гдје десити. Полиција је потпуно заказала”, казао је он.

Додао је да зна једног мјештанина који је пријавио да неко шета наоружан пушком кроз села, али и да му је још један рекао да га је пријављивао.

“Јуче је полиција обезбјеђивала сахрану, а данас када смо излазили на гробље није нико. Могао нас је све побити. Захтјевам да полиција обезбјеђује нашу породицу и кућу све док не ухапсе убицу. И да воде мало више рачуна о народу, овај народ не смије да заспи овдје, мора да бјежи”, казао је Будимир Маџгаљ.

Зашто су ћутали о наоружаном злочинцу?

Сестрић убијених Маџгаља, Јанко Даниловић испричао је “Вијестима” да су након злочина сазнали да је полиција за Балијагићем трагала због крађе пушака и муниције из једног бјелопољског села, и проблематизује због чега јавност није обавијештена о томе да веома опасан разбојник и злочинац шета селима наоружан.

“Знамо да је полиција изашла на терен, да су одмах пошли у кућу убице, претресли је и нису нашли ни пушку ни муницију, а он се правио да није ништа урадио, да није обио кућу и украо оружје. Након што је полиција добила оперативна сазнања и дошла до доказа да је то ипак он и када су кренули да га лише слободе, он их је примијетио и побјегао. Приликом бјежања изгубио је ранац у ком су биле чарапе и нека одјећа. Када су ту одјећу донијели овдје, испред куће мог ујака, пси трагачи поњушили су је и наставили да траже његов траг. Да су тог дана када им је побјегао организовали потрагу, да је то урадио начелник бјелопољске полиције, до овога уопште не би дошло”, казао је Даниловић.

Он је питао због чега истог дана, када је Балијагић, како тврди, побјегао полицији испред носа, нису ангажовали псе трагаче.

“Имали су доказе, имали су чарапе по којима је пас трагач и тог дана могао да тражи”, рекао је он.

Сестрић убијених проблематизовао је и због чега полиција, која је знала са ким има посла, није одмах након што је Балијагић побјегао, упозорила јавност да их вреба опасност од њега.

“Никога нису обавијестили да је озбиљан криминалац, који има озбиљан полицијски досије, побјегао органима реда испред носа, а требали су да дају свим медијима његову слику да га неко види, да пријави тога ништа човјека, да људи из села знају ко је. Људи у селима не знају ко им је долазио испред куће, представљао се Драшковић, Булатовић, носио пушку, говорио да је ловац, да је изгубио керове... А заправо је, док су га они гостиили, давали му чашу воде, ракије, или да једе, обилазио терен и гледао кога ће најлакше да лиши живота. Е ту су затајили. То није смјело да се деси, јер није неко дијете укралу пушку да се о томе ћути”, казао је он.

Дан прије убиства шетао катуном

Дан прије него је одзео живот брату и сестри Маџгаљ, Балијагић је свраћао у катун код Велимира Зејака, којем се такође представио као ловац који тражи изгубљеног пса.

“Био је туда око сат времена, рекао је да је ловац и да тражи изгубљеног кера којег је купио у Србији. Прошле недјеље овуда је прошло много ловаца, и стално пролазе туда, па нисам ни посумњао у његову причу док ми послије његовог одласка комшија Ненезић није рекао да се ради о одметнику који је виђан по Писаној јели и другим селима. Рекао ми је да живи у Љешници и за само пар минута попио је седам осам ракија. Распитивао се ко живи у кућама, а тражио ми је 20 ера да му позајмим, на шта сам рекао да немам ни за себе”, казао је Зејак.