Трнинић и Васић се поново укрцали у "прелетачки воз"

Политичка трговина у Народној скупштини Републике Српске, односно прелазак посланика из једне у другу странку, добила је двије нове епизоде.

У главним улогама - народни посланици Александар Трнинић и Костадин Васић.

Наиме, у "прелетачки воз" овога пута први се укрцао Трнинић, који је након више мјесеци као независни опозициони посланик одлучио да свој политички ангажман настави у власти, тачније Уједињеној Српској (УС), због чега је награђен, и то ни мање ни више него именовањем за предсједника Клуба посланика у НС РС, чиме је са тог мјеста смијенио управо поменутог Костадина Васића.

Овакав епилог се очигледно није допао Васићу, па је експресно стигла информација да ће он даљи политички пут наставити у Народној партији Српске (НПС - Дарко Бањац).

Али, ово није ни почетак ни крај приче о овој двојици народних посланика…

Прије него што их је замало спојила Уједињена Српска, Васић и Трнинић имали су један заједнички чинилац када је у питању Народна скупштина, а то је СДС.

Обојица су била посланици ове странке, али су је напустили. Васић је то урадио 2018. године, када је прешао у УС, док је Трнинић на листи СДС-а изабран за народног посланика на изборима 2022. године.

А од тада па до данас, или, боље речено, годину и по дана, услиједило је нешто што је готово незабиљежено у историји парламента Српске... Наиме, Трнинић је у поменутом периоду чак четири пута прелазио из једне странке у другу (овдје рачунамо и његово дјеловање као самосталног посланика).

Први пут Трнинић мијења партијски дрес у мају 2023. године, осам мјесеци након избора. Тада напушта СДС и придружује се Јелени Тривић и Народном фронту. Заједно с њим у ту причу улазе још два народна посланика: Радислав Дончић, који напушта ПДП испред кога је изабран, те Жељко Дубравац, који прелази из ДНС-а. Међутим, свега два мјесеца касније Трнинић одустаје од те идеје.

"Могу рећи да у НС РС остајем опозиционо настројен", казао је Трнинић у јулу 2023.

А онда, гле чуда, након осам мјесеци, Трнинић поново купује нови "дрес", али овог пута са грбом власти, а не опозиције, и придружује се Уједињеној Српској.

Ови примјери само су низ катастрофалне и некажњиве праксе која карактерише највиши законодавни дом у Републици Српској. Вриједи подсјетити јавност да је све почело практично 2014. године добро познатом афером "Два папка", када су два посланика из опозиције прешла у власт, чиме су омогућила нову већину у Скупштини Српске.

Од тада, у НС РС биле су десетине ових примјера… Пракса се, нажалост, пренијела и на локалне заједнице, па је тешко побројати колико је прелетача у Републици Српској.

"У претходном сазиву Народне скупштине РС, од 83 посланика њих 22 прешло је из једне странке у другу", каже један од саговорника "Независних новина".

Годинама уназад траже се начини да се овој пракси стане украј. Али, рећи да је то било безуспјешно је сувишно јер се није ни покушало урадити нешто по овом питању.

Стефан Личина, политиколог, потврђује да прелетачи иду из странке у странку искључиво због личног интереса.

"Носилац мандата није ни појединац, ни политичка партија или листа, већ су то бирачи. Бирачи повјеравају свој глас појединцу и/или партији да заступају њихове интересе", подсјећа нас Личина, шта је по правилу политичка теорија, али је и сам свјестан колико се то не поштује.

На наше питање како стати украј политичкој трговини, он каже да не постоји савршено законско рјешење које би потпуно отклонило ову аномалију.

"Рјешење се можда крије у неформалном заједничком џентлменском договору свих политичких актера да неће примати пребјеге. Из позиције у којој се тренутно налазимо ово дјелује као научна фантастика, али уколико желимо говорити о рјешавању проблема, све партије ће морати сјести за сто и усвојити овакав став", истиче Личина.

Колико је актуелној власти стало да се ово питање ријеши говори и чињеница да у Нацрту изборног закона Републике Српске, који је недавно усвојен у НС РС, и даље пише да мандат припада појединцу, као и до сада. Са тим се није сложио посланик ПДП-а Миланко Михајилица. Он је, говорећи и о пребјегу Александра Трнинића, поручио да би законом требало да се пропише да листе и даље остану отворене, али да онај ко освоји мандат не може да га понесе са собом приликом изласка из те странке.

"Мандат треба да припадне оном политичком субјекту, односно кандидату, који га је освојио, све до тренутка док је он члан те политичке странке. Ко мисли да може сам, нека се кандидује као независни кандидат. Ако освоји мандат, онда нека ради са тим шта год хоће и шта мисли да треба", рекао је Михајлица.

С овом идејом није у потпуности сагласан новинар Дејан Шајиновић.

"Оно што би, по мом мишљењу, требало додати је да се у Изборном закону дефинише минималан број личних гласова које посланик треба да добије да би мандат припадао њему. Примјера ради, имали смо, рецимо, Станивуковића, Радојичића или Ђајића који су добили више десетина хиљада личних гласова. У тим случајевима мислим да би мандат требало да припада лично посланику, а у случају када посланик добије релативно мали број личних гласова, онда би мандат требало да припадне странци", казао је Шајиновић.