Дипломирани инжeњер пољопривреде Теодора Асановић је најбољи студент Пољопривредног факултета у Бањалуци. Млада Требињка, која је рођена 2001. године, поносна је на на своје коријене, југ Херцеговине и град који је изњедрио велики број умних људи.
За све у животу чиме се човјек бави потребно је да то ради са љубављу, а Теодора је као средшњошколац похађајући средњу агротуристичку школу знала да ће да упише Пољопривредни факултет.
„Тада сам завољела виноградарство и воћарство, стекла добру подлогу и уписала факултет који сам жељела. У мом позиву види се сентиментална црта како и не би кад погледамо овај југ Херцеговине, поднебље и живот наших предака кроз вијекове“, на почетку разговора каже Асановић.
Мишљења је да се млади људи након завршетка факултета требају вратити у град из којег су отишли на пут учења и да на неки начин својим радом врате дуг људима који су на овај или онај начин били саставни дио њихових живота прије одласка.
„Кад сам стигла у Бањалуку знала сам зашто сам дошла. Дошла сам да научим, видим и сазнам што је више могуће из ових области, а након тога да то примијеним у пракси у мојој Херцеговини. Ово поднебље је Богом дано, медитеранска клима омогућава да се у виноградима саде разне врсте грожђа од којег се праве првокласна вина позната не само у регији, Европи него и свијету, а осим тога овдје су заступљене и разне друге културе“, објаснила је Асановић.
Теодора за "Златну значку" коју је добила као најбољи студент каже да јој је велика мотивација за даљи рад и напредак, али и обавеза да се то оправда у даљем животу.
„Посветила бих је првенствено мојој породици која ми је увијек пружала подршку, била уз мене од самог почетка када је истини за вољу било мало страха, али сам уз њих све пребродила. Хвала и многима који су ми били подршка на овом путу јер је то наша заједничка значка“, рекла је Асановић.
Млада Требињка се захваљује свом факултету што је одлучио да она буде најбоља јер титула најбољег није мала ствар.
„За мене је ово неочекивано, јер све што сам радила, радила сам из срца, из жеље и са љубављу, а не да јурим нека признања. Али, десило се и могу рећи да сам неизмјерно срећна и захвална сам Богу на овоме. Ријеч најбоља је можда мало груба, јер не мислим лично за себе да сам најбоља, јер је ту било пуно сјајних студената, а нијансе су на крају одлучиле“, искрена је Асановић.
Теодорино размишљање је да се све може кад се хоће, а младим студентима савјетује да се труде и раде на себи јер се све то на крају исплати.
„Треба правилно распоредити вријеме, уложити труд, бити упоран, а и када се падне треба да се уздигне и да се гризе до циља. Волим као и моја генерација да се дружим, изађем, прочитам књигу, слушам музику, гледам филмове, а за мене је важно, а мислим и за сваког човјека, тренирање и боравак у природи. Активна сам у теретани и много времена проводим у природи“, истакла је Асановић.
Теодора Асановић наставила је своје школовање у Бањалуци на мастер студијама, смјер биљне науке, винарство и виноградарство.
Шта Ви мислите о овоме?