ko kamen.jpg

У позоришној сали Културног центра изведена је документарна драма "К’о камен", настала по тексту Драгане Мандрапе, професора српског језика и књижевности у Средњој школи "28. јун" у Источном Сарајеву, док режију потписује Љиљана Чекић, глумица Народног позоришта Републике Српске, која и игра у мпнодрами

Документарна драма “К’о камен” – Веленка Брстинова и кћерка јој Драгана је прича о двије жене и двије судбине, прича о животу и неминевности, о личној и колективној несрећи, о снази двије жене, које су од свог крста градиле степенице ка животу или се низ њих стропоштавале у бездане туге и бола.

Љиљана Чекић је годинама тражила текст за монодраму који је по њеној мјери. Тај процес је трајао неколико година и њена пријатељица Дубравка која је Херцеговка, али преко 20 година живи у Крајини, повезала је са Драганом Мандрапом. Текст је био на једној страници и Љиљана га је прочитала и било јој је јако тешко.

"Нисам била сигурна да могу емотивно да издржим процес рада на тој представи, али сам након 18 мјесеци прихватила да радим и Драгана ми је послала цијели текст представе. Ова тема је значајна јер говори о животу како опстаје. Двије жене, мајка и кћерка, које су пострадале свака у своје доба, у рату у којој је она била млада и на крају ипак изашла као побједник са свим ранама које су задобиле и једна и друга. Те жене су живе и живот се наставио", рекла је Чекићева.

Према ријечима глумице, ова тема је важна јер страдање током Другог свјетског рата није обрађена у позоришном простору, а поготово теме из Одбрамбено-отаџбинског рата.

"Испричала сам аутентичне приче двију жена у којима нема мржње и осуде, већ се само износе факта шта се коме догађало, како је ко погинуо, како је морао да напусти свој град до прича из обичног живота, заљубљивања, удаје код Драгане или Веленке, њене младости", објашњава Чекићева.

Драго јој је јер и кад зазвони телефон током представе нико не гледа на телефон да прекрати вријеме и то је знак да им није досадно.

"Два мјесеца сам радила на представи само у вечерњим часовима јер би се исплакала над судбином двије жене и онда сам ишла на спавање. Кад сам престала да плачем добрим дијелом сам усвојила текст и током септембра је почео финални рад. Током представе углавном чујем како се распакују папирне марамице и онда знам да сам пробудила емоцију публике, али мислим да на овакву причу нико не може остати равнодушан. Играла сам представу и у Дому пензионера, гдје је пред крај Веленкиног дијела устала једна бака из првог реда и рекла: 'Ја ово не могу да гледам, јер сам све ово преживјела'", прича Чекићева.

Ове емоције виђене су и код требињске публике током и на крају представе.

Премијера је одржана 14. октобра ове године у Народном позоришту Републике Српске.

Приход од продатих улазница биће уплаћен у хуманитарне сврхе.

Представа „Kо камен“ рађена је у продукцији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Бањалуке, а у Kултурном центру Требиње организована је у сарадњи са Градом Требињем.