Република Српска и њене инситуције нису пронашле механизам који би био успјешан у борби против оних послодаваца у реалном сектору који дио плата својим радницима исплаћују у готовини, на руке или у коверти, правећи тако штету и држави кроз утају пореза, али и самим радницима који остају ускраћени за дио доприноса.
Недавно се навршило двије године како је Пореска управа покренула кампању „Дебља коверта, тања пензија“, са циљем да се повећа свијест радника о значају плаћања доприноса на цјелокупну мјесечну плату.
Међутим, реакције на другој страни није било.
Радници, који су идентификовани као носиоци борбе против ове пошасти нису могли да се носе са притиском и евентуалним посљедицама чиме су прећутно дали сагласност својим послодавцима да не мијењају образац.
То нам је потврђено и у Пореској управи Републике Српске.
„Проблем при вршењу контрола представља чињеница да радници, из страха да не остану без посла, уопште не сарађују са инспекторима, односно изјављују да је износ који добију на свој текући рачун, цјелокупан износ њихове мјесечне плате“, наводе они.
Појашњавају да инспектори у контроли узимају изјаве од радника, односно траже од радника да се изјасне колико тачно износи њихова мјесечна плата, али да су радници у том случају прилично дисциплиновани на своју штету.
„Велика већина радника изјављује да је износ који добијају на текући рачун њихова цијела плата. Позивамо оне који дио своје мјесечне плате добијају у готовини да све такве случајеве пријаве Пореској управи РС и да сарађују са инспекторима те да на тај начин мисле на своју будућност“, кажу они.
Иначе, у случају да се ова појава открије и докаже, пореском обвезнику се обрачунава и налаже плаћање пуног износа пореза и доприноса на лична примања која су стварно исплаћена.
Такође, против фирме се покреће прекршајни или кривични поступак у зависности од висине утајених пореза и доприноса.
Како сарадње са радницима нема, порезници морају да „чешљају“ финансијске извјештаје.
Тако акценат стављају на оне фирме који пријављују раднике на минималан или уједначен износ плате, гдје се врши анализа односа добити и броја пријављених радника на минималну плату.
Поред тога, неки од индикатора приликом планирања контрола су им и када број пријављених радника није у пропорцији са приходима исказаним у годишњим извјештајима, али и када износ плата на пореској пријави одступа од просјечне плате за одређен степен стручне спреме, као и када је радник приликом промјене послодавца пристао на мању мјесечну зараду.
Синдикат: Рјешење општи колективни уговор
Међутим, какав је финансијски ефекат тога, нису открили.
У Савезу синдиката Републике Српске рјешење виде у доношењу Општег колективног уговора који треба да усагласе социјални партнери.
На основу њега се доносе грански колективни уговори а затим и посебни који се потписују између синдиката и управе предузећа.
Тим актима би свако радно мјесто било вредновано по стручној спреми и имало би свој коефицијент који би се множио са цијеном рада.
„Ми од тога немамо усвојено ништа. Постоји само једна најнижа плата коју радник мора да прими а то је у овој години 700 КМ. Сваки послодавац који исплати најнижу плату испунио је своју законску обавезу и ту се прича завршава“, каже за ЦАПИТАЛ Данко Ружичић, потпредсједник Савеза синдиката Републике Српске за привреду.
Он напомиње да је исплатом дијела плате у готовини Влада изгубила порез на плату као и приходе за Фонд ПИО, Фонд здравствене заштите, Фонд дјечије заштите и Завод за запошљавање РС.
Са друге стране радници губе дио доприноса због чега не могу добити пензију са којом ће моћи живјети.
„Све док послодавци не прихвате да потпишу колективне уговоре и тако остваре своју уставну и законску обавезу ми нећемо овај проблем ријешити“, казао је Ружичић.
Послодавци: Плаћамо државу да нас штити од нелојалне конкуренције
У Унији послодаваца Републике Српске недавно су се изјаснили да платама није мјесто у општем колективном уговору.
Кажу да са Министарством финансија воде преговоре око увођења минималне пореске основице за сваку грану привреде, а што би могао бити дио рјешења.
„У сваком случају плаћамо државу да нас заштити од нелојалне конкуренције која нас својим понашањем угрожава“, закључио је Тривић.
Тврде да постоје гране привреде које су у потпуности наклоњене оваквим пословним навикама.
„Најбољи примјер је грађевинарство које је у потпуности у сивој зони, што се јасно види по просјеку плата. И у области саобраћаја ситуација је веома слична. Ствари на боље се мијењају у угоститељству гдје се биљежи раст уплате доприноса јер радници то захтијевају“, каже предсједник Уније Саша Тривић.
Шта Ви мислите о овоме?