Вријеме тече, живот је кратак, живимо сада, али сјећамо се лијепих ствари из прошлости, па нам је понекад жао тренутака који се вратити неће. Носталгија је јача у тренуцима кад нам је тешко, то нам је показао период пандемије. Тада смо се сјетили свега лијепог што нам се догодило кад смо били дјеца и млади јер нисмо знали колико нам је остало. Од марта 2020. носи нас талас носталгије.
А врло често се на друштвеним мрежама појави нека ретро или винтиџ фотографија из времена СФРЈ која изазове налет емоције. То су најчешће фотографије какве већина људи још увијек има у свом албуму из седамдесетих и осамдесетих година, када су владали другачији трендови у моди и ентеријеру, другачији стил живота.
Другачије су тада изгледали људи, женско и мушко тијело, робне куће и продавнице, а сви су, баш као и сада, личили једни на друге. Другачије су изгледали и ентеријери, а сви су, баш као и данас, личили једни на друге.
То показује сет фотографија стереотипног стана из седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека који је објављен на страници Београд испод Београда, уз опис „Изглед просјечног стана у Југославији“.
Као да сте на тренутак ушли у епизоду серија „Позориште у кући“ или „Врућ ветар“.
Неке комаде са овог списка сигурно сте имали у својој кући или у домовима својих предака.
Кухиња с трпезаријом:
Кухиња с наранџастим фронтовима, наранџаста зидна вагица, тапете с флоралним узорком смеђих нијанси, урамљени гоблен, браон округли трпезаријски сто са четири столице.
Дневна соба:
View this post on Instagram
Браон регал од зида до зида, окер тросјед и двије фотеље, телевизор у боји и стерео касетофон у регалу, комплет књига домаћег писца и енциклопедије, уз обавезно „1000 зашто – 1000 зато“ купљене углавном од аквизитера у фирми на административну забрану, наранџаста писаћа машина, смеђе тапете, бијела завеса, смеђ тепих, наравно смеђе тапете од чије шаре се мути вид.
Ходник:
Наранџасти фен на секретеру прекривеном хекланим столњаком, па наранџасто огледало-лампа са двије мињон сијалице…. па кофер за шминку, флашица ракије, браон-бордо тапете флоралног узорка од којих још више боле очи.
Али кад прочитате коментаре испод фотографије, јасно је да многе људе боли душа кад се присјете тих безбрижних дана кад смо живели у YУ.
.jpg)
„На столу црвени и шатирани каранфили украшени зеленилом аспарагуса. Као сада се сјећам свега. Мајка домаћица све уштиркано, чека се супруг и отац да у тој љепоти ручамо и поподне одморимо. Послије тога у град шетња, љети сладолед и повратак у дом да се гледа серија на ТВ-у. Незаборавно.“
„Да се човек врати ту барем на три дана да се одмори. Породица је тада била велико упориште и ништа нам није било тешко и немогуће. А сада, само нас плаше и све је модерно, без душе, детаља, сваки стан изгледа као да си у гостима у некој фирми.“
„Продајем станове који изгледају овако. То су станови кад у огласу пише ‘изворни‘ и за реновирање.“
„Ову кухињу смо имали сви редом.“
„Наша стара кухиња и вагица на зиду, огледало и фен, а дневна соба иста као код комшинице.“
„Трпезаријски сто и столице… НОВИ ДОМ… имала исте и још имамо. Јбг. Генерација 50 и неке.“
„Имам овакав регал, још увек је у функцији“. Шипад, ваљда Сарајево.“
.jpg)
А онда је један коментар показао да цијели свијет пати за годинама у којима је браон боја доминирала ентеријером, а кућни апарати били наранџасти.
„Hello, I’m from East Germany and these pictures remind me a lot like it looked in our flats in the 1980’s“ (Здраво, ја сам из Њемачке и ова фотографије ме подсјетила на то да је много наших станова изгледало исто осамдесетих година).
Читамо, пишемо, сјећамо се, помало нам се плаче, а онда се смијемо – шизофрени смо ко тапете из станова осамдесетих.
Шта Ви мислите о овоме?