У организацији Српског филозофског друштва у Музеју Херцеговине отворен је 6. Српски филозофски симпозијум на тему "Глобализација и међународни односи".
Симпозијум се у Требињу одржава по шести пут, након што је 2018. године одржан први симпозијум на тему „Филозофија и слобода“.
Српско филозофско друштво организује сабрања интелектуалаца, политиколога, филозофа о разним темама.
Проф. др Борис Брајовић са Филозофског факултета у Никшићу нагласио је да овогодишња тема "Глобализација и међународни односи" није случајно одабрана јер то није само због актуелности теме, већ да она представља изазовне задатке и промишљање ситуације у којој се данас налазимо.
"Глобализација је процес који је почео седамдесетих година, а он се одликује оним што свако од нас осјећа. Да се друштво распада до посљедњих атома и ћелија односно да оно што чини суштину свакога друштва је заједница. Та заједница данас не постоји. Постоји заједница индивидуа, а не заједница која у себи има потенцијал да колективни дух изгради на сваки начин етнички, идеолошки, морални и било који други. Друштво које смо ми старији запамтили (комунизам) имало је неке одлике колективитета за које данас жудимо. Ми жудимо за правим идентитетом нашег друштва, а то је друштво засновано на слободним појединцима. Али ти слободни појединци треба да се изразе кроз неки колективитет као што је Република Српска, српски народ, Српска православна црква и било који други колективитет. Морамо имати нешто што нас одликује као заједницу, не као појединачне личности већ као заједницу. Зато је изабрана ова тема јер желимо да покажемо да читав наш космос односа је заснован на оном другом, а оног другог откривамо и као ближњега, али и као онога ко је негдје изван нас, наше постојбине", објаснио је Брајовић.
Др Александар Лукић, предсједник програмског и научног одбора "Софос", нагласио је да је њихова општа тема Филозофија и слобода, али да се ове године у оквиру ове теме разговара се о "Глобализацији и међународним односима".
"Као што сама тема говори у питању је однос међу народима можемо рећи и међу нацијама, а онда и међу државама. Ако то ставимо у контекст актуелних дешавања не само у Украјини већ и у цијелом свијету може се видјети колико је важно разматрати ова питања.Ми смо се овдје сабрали не само као филозофи да дамо свој допринос у тумачењу тих односа. Глобализација као дио теме је важна и може се рећи да узима замах у посљедње вријеме. То је стара идеја и Шелинг је средином 19.вијека предвидио на неки начин да ће доћи до глобализације и он тада изриче једну мисао 'Не знам зашто је Русија предодређена, али је предодређена за нешто велико'. На основу овога што се сада дешава могли би рећи да је Русија на оној страни која се противи глобализације онаквој каква се сада проводи као свјетска агенда. У том контексту глобализација би значила нестанак народа онакви какви постоје сада и стварање једног хомогеног човјечанства на нивоу скупа збира појединаца гдје никакве колективне свијести не би било. Ту би свако био свој и отуђен од других људи", рекао је Лукић.
Према ријечима Лукића, Украјини је претходила пандемија и она је дала неке принципе које треба остварити у оквиру глобализације, а то је социјално дистанцирање гдје би био свако сам за себе, отуђен од других, по могућности да не иде на посао већ да остане у стану и да ту дјелује.
"Можемо се овом одупријети, али предстоји тешка борба, а на бранику борбе су Русија и Кина. Ако они успију у ономе што се ствара, а то је полицентрични свијет у чијој се основи налази БРИКС, гдје тежи да се прикључи велики број земаља, створиће се јак блок држава које ће представљати другу страну. Оне би се успјешно одупријеле тој агенди глобализације која, по мом мишљењу, не би нам донијела добро ако побиједи", јасан је Лукић.
Требиње на овај начин постаје центар гдје ће се и ове године окупити преко 20 еминентних научника који ће говорити о важним питањима, која немају само апстрактни смисао, него важност у животном, државном и политичком смислу.
Учесници овогодишњег симпозијума су чланови Српског филозофског друштва, еминентни стручњаци са универзитета из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Велике Британије, Русије и Грчке.
Јавна трибина заказана је за петак, 24. јун у 19.00 часова, а генерална дебата биће одржана у недјељу, 2. јула у 9.30 часова. Покровитељ је Град Требиње.
Шта Ви мислите о овоме?