Познати српски књижевник Милован Витезовић преминуо је у 78. години живота послије дуге и тешке болести, изазване корона вирусом, пишу српски медији.
Оставио је велики траг у српској култури, а између осталог познат је и по својим афорзмима, који су се могли наћи у његовим књигама "Срце ме је откуцало", "Мождане капи", "Мисларица", "Луди драги камен", "Човече, наљути се", "Витешки кодекс".
У част великог Милована Витезовића, присјетимо се његових чувених афоризама, преноси поезијасустине.
Обешени је обешен и када га скину са вешала!
Побегао сам у себе, али су ме и тамо нашли!
Попео ми се на главу и сече грану на којој седи!
Молим паметније да више не попуштају! Стање је критично!
Идиоте имамо! Недостаје нам Достојевски!
Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!
Историја нам је била учитељица живота. Онда су дошли неки манијаци и силовали нашу учитељицу!
Сви за једнога. Ево ме!
Демократија је заведена!
У њему је био скривен таленат. Откривен је захваљујући полицији!
Нисмо само градили куле у ваздуху. И насељавали смо их!
Оставио сам дуван. Не бих желео да ме затворе у ћелију за пушаче!
Могао бих да будем звезда да ми није небо тесно!
Шала је била толико добра, да је скоро нећемо поновити!
Извукао је главу, али га је гиљотина захватила по врату.
Кад слепца изведете на пут, проси!
Шта Ви мислите о овоме?