Наш познати пулмолог др Срђан Лукић, који живи и ради у Словенији, описао је на свом Твитер налогу како може да изгледа ток болести код зараженог корона вирусом: од благог, наизглед занемарљивог кашљуцања до хоспитализације и суочавања са највећим страхом - страхом од смрти.
Првих дана уопште и не примећујеш да си се заразио. Тек понеки кашљуц повремено. Онда добијеш повишену температуру. Ок, није страшно, имаш парацетамол. Биће довољно. За сваки случај кажеш људима да те избјегавају. Нема потребе да идеш код љекара. Температура те баш пуно смлати – наводи пулмолог др Лукић, а затим наставља:
– Онда за дан-два примјетиш да убрзано дишеш. Поготово када одеш до тоалета, осјећаш се као да си претрчао маратон. Усне су ти мало поплавеле, прсти побијелели. Ок, ипак је озбиљније него што си мислио. Одеш до амбуланте, брис је позитиван. ЦОВИД. А баш си размишљао да се вакцинишеш.
Др Лукић даље описује како вирус стрмоглаво напредује, преноси Блиц.
– Израз докторкиног лица док гледа твој РТГ снимак и оксиметар који ти држи на прсту не указује да је баш задовољна. Каже да се види упала на оба плућна крила, а и сатурација је мало снижена, никако да приђе до 90 одсто. Шаље те одмах у болницу. Тамо мало чекаш али брзо те смјештају.
– Стављају ти носни катетер за кисеоник. Кажу ево, проток од четири литра, сатурација ти је сада добра. И стварно, ено је на 95 одсто. Некако имаш осећај да лакше дишеш. Дају ти још неке лијекове, мало те боцкају, али ок. Није страшно. Биће све у реду. Доносе ти гуску и лопату, али шта сад.
Повећавају проток кисеоника, сестра те обилази на сат времена
– У јутарњој визити је све ОК. Једино што је доктор рекао да ти мало повећају проток кисеоника. Сада је на 6 литара. Сестра те потом обилази на сваких сат времена. И сваки пут повећава проток. До ручка је дигнут на 10 литара. До вечере на 15. Долази нека друга докторка да те види – наводи пулмолог. Затим додаје да “одједном примећујеш да поново брже дишеш. И отежано, користиш све мишиће грудног коша да продубиш удах. Ваздух лако улази у плућа, још лакше излази, али то није довољно јер те организам тјера да дишеш све брже. И све дубље. А не можеш то да исконтролишеш. Сада се већ плашиш.”
“Стање није добро”
– Поново долази она докторка, али овај пут није сама. Има неколико медицинских сестара поред ње. Неке познајеш, обилазе те од јутрос. Неке први пут видиш. Докторка ти каже да стање није добро и да ће морати да те интубирају и прикључе на респиратор. Трудиш се да не паничиш – описује пулмолог.
Баш мора на респиратор?
– Питаш их да ли баш мора? Кажу да овог момента то није апсолутно неопходно, али да не очекују да ће ситуација ићи набоље, бар не у следећим сатима. И да је боље да те интубирају сада, полако, него да то раде у погоршаном стању, у сред ноћи, брзински, без седације и аналгезије – објашњава стање пацијената др Лукић.
Хиљаду мисли и страхова
– А ако одбијеш интубацију? Кажу да ће ти се дисајни мишићи у једном моменту заморити и да ти неће помоћи ни висок проток кисеоника. Џабе и 50-60 литара у минути ако ти се смањи обим дисања. Постоји и могућност неинвазивне вентилације. За њу мораш бити при свијести и сарађивати.
Очи у очи са смрћу
Најтежи дио промишљања пацијента јесте да ли ће преживјети, а тако му је изгледало далеко док су на телевизији непрестано говорили да се вакцинишемо, носимо маске и држимо дистанцу. Даље, доктор Срђан Лукић, описује како изгледа када гледаш смрт у очи:
– Питаш да ли ћеш преживети? Докторка не одговара одмах. Размишља шта да ти каже. Каже ти да је механичка вентилација твоја једина шанса. Без ње готово сигурно умиреш. Мишићи ће се заморити, кисеоник у крви ће се смањити и органи ће почети да отказују, један по један. До смрти.
Накнадна памет – ипак је требало да се вакцинишеш
– Каже ти да те механичка вентилација не може излијечити, али ти може дати вријеме. Време да се твој организам, уз помоћ лекова, избори са ЦОВИД-ом и његовим компликацијама. То вријеме је све што ти може понудити. Немаш друге. Прихваташ. И поново се сјетиш да си баш размишљао о вакцини – завршава пулмолог др Срђан Лукић.
Шта Ви мислите о овоме?