Tekst je integralno preuzet sa ličnog sajta Aleksandra Novkovića koji možete da posjetite na ovom LINKU. Autor je diplomirani politikolog i master student Univerziteta u Beču na odsjeku za političke nauke, sa specijalizacijom za međunarodne odnose i jugoistočnu Evropu.
Srbiji je bilo potrebno 10 godina da smeni autokratski režim Slobodana Miloševića i to nakon izborne krađe i masovnih protesta 5. oktobra 2000. godine. S druge strane, Crnoj Gori je trebalo 30 godina da smeni, takođe, autokratski režim Mila Đukanovića ali demokratskim putem, sa olovkom u ruci, na parlamentarnim izborima održanim 30. avgusta 2020. godine. Nakon više od tri meseca pregovara i odugovlačenja formirana je nova Vlada Crne Gore na čelu sa, do skoro javnosti nepoznatim, profesorom Zdravkom Krivokapićem, čime se ozvaničio početak kraja višedecenijskoj vladavini Demokratske partije socijalista (DPS).
Podršku novoj Vladi dale su tri pobedničke koalicije: „Za budućnost Crne Gore“ (stranke okupljene oko Demokratskog fronta), zatim koalicije „Mir je naša nacija“ (Demos i Demokrate) i koalicije „Crno na bijelo“ (okupljene oko Građanskog pokreta URA) koje čine većinu sa 41 od ukupno 81 poslanika crnogorske skupštine. Premijersko mesto zapalo je nosiocu prve koalicije Zdravku Krivokapiću, zatim pozicija predsednika Skupštine pripala je nosiocu druge koalicije Aleksi Bečiću dok je nosiocu treće koalicije Dritanu Abazoviću pripalo mesto zamenika premijera.
Novu vladu čini 12 ministarstava (daleko manje u odnosu na prethodnih 18) koji simbolički predstavljaju, po Krivokapiću, 12 apostola. Iako je nakon duge polemike odlučeno da nova Vlada bude ekspertskog karaktera i bez političara, takvo obećanje je prekršeno time što je Dritan Abazović postao član vlade kao zamenik premijera koji će potencijalno biti zadužen i za bezbednosni sektor.
Nova Vlada predstavlja svojevrsni eksperiment jer nijedan ministar nije član nijedne političke stranke koja ima mandat u skupštini Crne Gore. Samim tim se postavlja pitanje (ne)postojanja njihove političke odgovornosti za rad u novoj Vladi. Takođe, većina novih ministara su do skoro bili nepoznati široj javnosti izuzev Mladena Bojanića (novi ministar kapitalnih investicija), nekadašnjeg predsedničkog kandidata opozicije 2018. godine, koji je tada izgubio od Mila Đukanovića.
Novina ove Vlade jeste što će posle više decenija u njoj sedati i pripadnici srpskog naroda poput nove ministarke prosvete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić (ujedno i članice Krivokapićeve nevladine organizacije „Ne damo Crnu Goru“). A kritike nove opozicije da je vlada jednonacionalna nisu osnovane iz razloga što u njoj ima pripadnika srpskog, crnogorskog i albanskog naroda.
Skupštinska rasprava, koja je počela u sredu, 2. decembra, odala je utisak konfuzije da se ne zna ko je zapravo vlast, a ko opozicija jer su kritike na račun predložene Krivokapićeve vlade dolazile sa obe strane.
Demokratski front (DF) je svakako najveći gubitnik raspodele vlasti i pored činjenice da je njegov nosilac liste dobio premijersko mesto. Izbor Krivokapića za njihovog nosioca liste je bio rezultat kompromisa između DF-a i Srpske pravoslavne crkve (SPC), kako bi im SPC pružila podršku na parlamentarnim izborima.
Pošto Krivokapić nije član ni jedne od stranaka okupljenih oko DF-a, može se reći da DF nema svoje predstavnike u novoj vlasti uz činjenicu da su i svi njihovi predlozi za ministre odbijeni. Došlo se do paradoksalne situacije da nosilac jedne koalicije nema istinsku podršku ljudi koje je predvodio u izbornoj kampanji i da u svojoj Vladi takođe nema članove iz te iste koalicije.
Volja i istrajnost DF-a da se po svaku cenu smeni autokratski režim Mila Đukanovića je zloupotrebljena na način da njihov nijedan kandidat nije zadovoljavao „ekspertske“ uslove za novu Vladu i samim tim su uskraćeni za ministarska mesta.
Na kraju je, ipak, DF dao podršku formiranju nove vlade koja tokom trajanja mandata premijera Krivokapića više neće biti bezuslovna. Raspodela funkcija pobedničkim koalicijama „po dubini“ u sistemu državne uprave trebala bi da privremeno zadovolji ostrašćenost DF-a.
Takođe, nezvanično je istaknuto da DF neće podržati Krivokapića ako se u međuvremenu odluči da osnuje svoju stranku čime bi svakako bio pretnja DF-u. Da situacija bude još komplikovanija doprinelo je najavljivanje formiranja Narodnog pokreta od strane biznismena i dugogodišnjeg ktitora SPC Miodraga Dake Davidovića za 19. decembar 2020. godine, koji će, navodno, biti usko vezan za Krivokapića i pojedine ministre.
Najveći pobednik ovih izbora svakako je Dritan Abazović, čija je koalicija sa samo 4 osvojena mandata uspela da nametne svoje uslove za sastav nove Vlade i da sprovede svoje predizborno obećanje o formiranju vlade stručnjaka. Ta koalicija je uspela da predstavi svoja 4 mandata bitnijim od 4 mandata koalicije oko DF ili koalicije Demokrate/Demos za formiranje nove vlasti i samim tim uspela da izdejstvuje veliku političku i moralnu pobedu.
Treba odati priznanje Abazoviću i ne treba zaboraviti pretnje i pritiske upućene njemu ne bi li izdao poverenje naroda i priklonio se DPS-u kao što je to učinila prvobitno opoziciona stranka Pozitivna Crna Gora 2016. godine čiji je on bio jedan od osnivača.
Poučena lošim iskustvom Srbije nakon 5. oktobra o nesprovođenju temeljnih demokratskih reformi, nova Vlada ima priliku da u što kraćem roku donese zakon o lustraciji i zakon o poreklu imovine kako bi se obračunala sa višedecenijskim organizovanim kriminalom i korupcijom.
Usvojeni sporni Zakon o slobodi vjeroispovijesti, koji je u znak revolta pokrenuo masovne litije širom Crne Gore u decembru 2019. godine, biće promenjen tako što će se izbaciti četiri sporna člana koja se tiču imovine SPC.
S druge strane, pandemija koronavirusa je ostavila katastrofalnu letnju sezonu iza Crne Gore, u kojoj turizam čini skoro 25% bruto društvenog proizvoda i stoga će jedan od prioriteta novog režima biti svakako izlazak iz ekonomske krize. Svetska banka prognozira jaku recesiju crnogorske ekonomije na skoro 12,5%, dok se potpuni oporavak očekuje tek 2022. godine, pod uslovom da se pandemija obuzda do leta 2021. godine.
Nova Vlada svakako treba da obezbedi uslove za održavanje narednih fer i slobodnih parlamentarnih i predsedničkih izbora, kao i slobodno izjašnjavanje na sledećem predviđenom popisu stanovništva 2021. godine.
Predsednički mandat Mila Đukanovića se završava 2023. godine i ostaje da se vidi da li će biti imun na najavljena dva zakona o lustraciji i poreklu imovine.
Prema prvobitnim najavama, nova Vlada bi trebalo da traje 200 dana, međutim premijer Krivokapić je istakao da očekuje puni mandat od četiri godine. S obzirom na to da novu vlast drži tesna većina od 41 poslanika, od kojih je svega nekoliko njih istinski za nju, teško je prognozirati puni mandat ovoj Vladi.
Na kraju, pitanje oko legalnosti i legitimnosti nove Vlade se ne bi trebalo dovoditi u pitanje jer su narodni poslanici, koji su izabrani narodnom voljom putem parlamentarnih izbora, svesno dali podršku formiranju nove vlasti. A kakav će biti odnos prema Krivokapiću - prvenstveno od strane DF-a tokom novog mandata, uzevši u obzir da oni nemaju svoje predstavnike u novoj vlasti i da se osećaju izigrano, ostaje da se vidi.
Šta Vi mislite o ovome?