Tihi

Ima li išta lepše na svetu od slatke reči jedne Sladjane izgovorene glasno i jasno pred brojnom publikom? Za glumca, ništa lepše pa makar u publici sedela i još jedna slatkica, glumčeva saputnica.

Zamislite Ljetnu scenu Doma mladih u Trebinju gde pomenuta Sladjana, gospođica Sladjana Skočajić, zamenica gradonačelnika ovog bajnog grada na Trebišnjici, pozdravljajući druga Tihog, i uručujući velikom glumcu najvišu nagradu Evropskog i mediteranskog filma „Zlatni platan“ kaže: “Iz srca čestitam! Malo je reći da sam počastvovana, jer od prvog susreta sa Vojom Brajovićem, Prvakom JDP na TV u ulozi Tihog, svaki put kada sam uključila televizor i videla Voju, noge su mi glecale!“.

Smeh i aplauz započinje Milica Mihajlović, Reljina mama i supruga slavodobitnika srpskog Pola Njumena.

Kako je počast stekao Voja Brajović? Bio je djak čuvene profesorke Valjevske gimnazije, gospodje Ljubice Nožice-Ćubane koja je Voju učila da pravilno govori najlepši jezik na svetu, da obožava literaturu i – glumu.

Kao reditelj gospođa Nožica i dramaturškinja pesme „Tražim pomilovanje“  Desanke Maksimović, daje Voji glavnu ulogu i zahvaljujući oboma predstava postiže veliki uspeh u amaterskom svetu pozorišta.

„Ti ćeš sine biti glumac. Kreni prema Beogradu. Smesta!“

Kao bez daha, Voja se sprema za povratak u Beograd jer je u Begišu rođen 11. maja 1949. godine a veliko znanje stekao u Valjevu odakle potiču Draga Jonaš, Mića Orlović a polovično i čika Raša Plaović.

Cvrc. Klara Mandić (ne čitaj Cetkin), profesorka matematike, najozbiljnije, mešajući dijalekte iz regiona nonšalantno reče: “Koleginice  Nožica, on  n i š  ne zna matematiku. Godinama vuče jedinicu kod mene! Kakav Beograd, kakva gluma!?“

„Koleginice Mandić, verujem vam! Ali, verujte i vi meni, da za to što će Voja biti prvak sveta iz matematike mu ne treba – n i š!

Tihi dečak iz Valjeva koji  n i š  ne zna matematiku, iz prve upisuje glumcu i to kod maestra Predraga Bajtčetića, a iz druge postaje „Bojanova Beba“ čuvene klase mladih glumica i glumaca koja je pre svršene druge godine zahvaljujući proceni Bojana Stupice velikog pozornišnog maga na njegov poziv došla u JDP da nastavi sa tesanjem zanata zahvaljujući velikom Majstoru. Stoga diplomira tek kod Ognjenke Milićević. Od prvog dana od  juče, do sutra i prekosutra ostaje veran ovom teatru na Cvetnom trgu. Šta više, biva i upravnik.

Da postane Tihi, lik koji će ga pratiti do Večnosti nije mu trebalo neko veliko iskustvo jer ge ja tma stekao u Valjevu kod profesorke Nožice i u čuvenom amaterskom pozorišnom društvu „Abrašević“. Specijalizaciju je imao, podcrtavam, kod Bajčetića, Stupice i Ognjenke. Tihi iz „potaje“ uz maestralnog Paju Vuisica i Dragana Gage Nikolića (spisak likova je predug pa ga ne navodim u celini,  jer ova serija radjena u kantri-triler američkom maniru okupila je samo talente i talente.

Ubrzo, Voja Brajović stiče još jedno veliko zvanje: u pozorišnom bifeu JDP sa drugarima kao kod kuće, izmedju činova i proba za „Dva cvancika“ igra poker, tek da im prodje vreme, i delje Taleta, Mićka, Cveju i još neke pacere i tako postaje Kralj pokera JDP. Drugo, još važnije zvanje stavlja mu veliki teret na pleća, jer postaje ne mini već MINIstar za kulturu u vreme kada mu za to nije. Ipak, uspeva da vrati dostojanstvo glumačkoj profesiji i da sebe vrati na scenu gde mu je oduvek i mesto.

Kako udahne život nekoj faci tako pakuje kofere i žuri na drugi set gde oblači Novo carevo odelo. I evo minulog rada bez naročitog reda i bez svih odigranih likova: Otpisani, Povratak otpisanih (divni Aca Djordjević reditelj), Ti mene, Bure Baruta, Sinđelići, Nacionalna klasa, Tito i ja, Turneja, Vuk, et cetera. Pozorišne role namerno izostavljam jer konačno Niš je filmski grad srpski Holivud na vodi.

Tih miran ni malo krvoločan, štaviše,  bez želje da bude Hvalisavi vojnik, osvaja nagrade a radost stvaranja slavi u krugu porodice sina Relje i briljantne Milice Miajlović  Bogomdane glumice:“Posle dve i po decenije zajedničkog života je rekao: “Ne znam kako me je Milica privuka. Kada bih to uspeo da pojasnim onda ne bi bilo tako nedokučivo! Retke su takve osobe sa tom količinom životne snage  i radosti!“

Početkom avgusta na 8. TFF u Trebinju primio je uz buran aplauz najvišu nagradu „Zlatan platan“ i dalje velikim šarmom izvukao priznanje zamenice gradonačelnice Slađane Skočajić da je od šiparluka bila zaljubljana u Tihog. Voja se odmah revanširao kao svaki džentlmen govoreći samo Slađani slatne romantične stihove.

Ubrzo sledi najviša nagrada za glumačko dostignuće „Paja Vuisić“ koja mu je uručena sinoćuz, sigurno, frenetično odobravanje. Živi bili i kod Amerikanaca zalili da se nova zametne.

„Dobričin prsten“, Sterijina nagrada pripadaju prošlosti ali ostaju u velikom srcu velikog glumca.

Poker se više ne igra u bifeu JDP kod Manježa i Cvetnog trga. Kralj, ostaje kralj. A ne igra se, jer se Peca Ejdus nadurio što ga je Voja nadmudrio: „Otvori se“!

Peca baca na sto triling dama i kreće da povuče pot sa kojim će ostatak večeri provesti „Kod teta Jele“ u Manježu, ali, kralj ne bi bio kralj kada ne bi šeretski rekao: “Peco, uzdrži se!“

„Pa ja imam triling dama a ti par kraljeva!?“

„Nije tačno, daj ovamo lovu: treći kralj sam ja!“.