Kosta Vasiljević iz Beograda član je Moto kluba „TNT“ iz Trebinja već četiri godine. Da bi postao član morao je da vozi probni period u kome ostali članovi kluba sagledavaju da li je za njihovu odabranu grupu.
Ranije je bio član jednog beogradskog moto kluba koji više ne radi, ali jedini klub na EX-YU prostorima u kome je prepoznao drugarstvo, druženje, smijanje, uživanje - bio je „TNT“.
„Imao sam tu čast da mi dozvole da tražim da budem njihov član. Želeo sam da budem u ovom ili nijednom drugom klubu. Sa zadovoljstvom sam prošao taj period i sa ponosom sam postao njihov član“, kaže Vasiljević.
Priča nam jednu interesantnu priču.
Na trebinjsku motorijadu prvi put je došao 2012. godine. Prošetao je gradom i sam sebi rekao: “Ovde se ženim i ovde ostajem“.
Sutradan je sreo Nikicu-Ninu Jahuru, danas njegovu suprugu. Nakon toga, dolazio je u najjužniji grad Srpske dva puta mjesečno. Mikija, Maja, Kukca poznavao je odranije sa skupova i družeći se sa njima shvatio je da je ono zbog čega je želio da bude u nekom klubu pronašao u trebinjskom.
Sa „TNT“-om išao je na vožnje u Bugarsku, Albaniju, Češku, Grčku, Slovenija..., a sa našim sugrađanima bio je i na brojnim moto skupovima.
Kad ide na neki moto skup, Nina ga prati, a na klupske vožnje ne ide jer nije član kluba.
„Kad idemo na klupske vožnje koje traju desetak dana to je samo smejanje, zezanje, pričanje viceva, dogodovština, relaksacije, niko ne pominje posao, probleme i vraćamo se puni energije. Na moto skupove idemo petkom, a nedeljom se vraćamo kući i imamo ventil za sve probleme. Maknemo se od svojih svakodnevnih aktivnosti i doživljavamo drugačije stvari u drugim sredinama i to je poenta svega“, rekao je Vasiljević.
Prave šale jedan drugome, smicalice, ali sve je to u pozitivnom duhu i atmosferi bez ljutnje jedan na drugoga i zato je naš sagovornik član ovog kluba u kojem je pozitivna energija.
Za sebe kaže da je bajker jer nalazi relaksaciju od svakodnevnih problema i to kroz druženje i vožnju.
Ljubav prema motoru ima još od 13 godine. Kada je dobio "Tomos APN 6" bio je najsrećniji čovjek na svijetu.
„Kada je otac video da ne može da me odvoji od motora, kupio mi je mali motor od 50 kubika sa manuelnim menjačem da naučim da vozim po gradu pri maloj brzini. Tako sam sa 15 godina imao prvi motor“, kazao je Vasiljević.
U svojim rukama osjetio je MZ 250, BMW 650 kubika, Hondu od 1.000 kubika, a sada vozi Hondu od 1.300 kubika i kod njega je četiri godine.
„Meni motor treba da bude udoban za duga putovanja, da se nas dvoje vozimo i ovaj motor ispunjava te želje“, govori Vasiljević.
Imaju dvije vrste bajkera - oni koji voze polako i uživaju u razgledanju, i oni drugi koji voze brže da osjete adrenalin. Za sebe kaže da počne voziti polako, i onda sve brže i brže - i od tog uživanja u pogledu pređe u uživanje u adrenalin, ali sve u skladu sa propisima.
Svim ljudima u Beogradu objašnjava, ali oni ne razumiju: “Hercegovci će ti srce dati, ali ako ih jednom prevariš završio si kod njih“. Sviđa mu se karakter Hercegovaca i za njih kaže da su dobri, topli,veliki domaćini, otvoreni dok ih ne prevariš.
Kad dođe iz Beograda u Trebinje prva mu je destinacija „Andergraund“ i kad u njega uđe kao da mu je neko ispustio ventil, jer se odmah relaksira. Trebinje ga čini srećnim, puni ga energijom, uvijek se rado vraća u grad podno Leotara i nada se da će doći dan kad bude i njegov stanovnik.
Nina Jahura voli sve bajkere zato što su otvoreni, dobri, pozitivni i čovjek ne može, a da ih ne voli kao ekipu.
„Jedina sam žena koja vozi sa njima. Oni su me prihvatili, ja volim motor i uvijek stanem iza njih, a oni to znaju. Za mene kažu da sam njihov brat i imaju povjerenja u mene“, iskrena je Jahura.
Suština putovanja je da upoznaješ ljude i onda kada se i sam voziš i ostaneš u defektu okreneš broj telefona prijatelja u tome gradu i svi su tu za pet minuta. Mnogo puta se Nina uvjerila u to i to je ono ljudsko što krasi bajkere.
Šta Vi mislite o ovome?