Prekrstio se i poklonio moštima Stefana Dečanskog u kraljevskim, Visokim Dečanima. Za Dušana Obrenovića, 21-godišnjaka iz Kosovske Mitrovice, to je velika čast jer je veliki vjernik koji je pravoslavlje zavolio od malena. I ništa tu ne bi bilo toliko posebno da Dušan Obrenović, do prije dvije godine, nije bio – Sulejman Muratović.
“Ja nisam prešao, pošto su naši preci bili pravoslavni, ja sam se samo vratio”, kaže Dušan.
Otac, porijeklom iz Brčkog, rekao je – nema problema, sestra se nije bunila, a majka nije bila oduševljena. Zato jeste Dušan koji je jedva dočekao krštenje.
“Otac je, recimo, ateista. On meni nije branio, rekao mi je: ‘Sine, ako si ti tako odlučio, to je tvoja stvar’. I ja, eto, uz božiju pomoć (krsti se) 2016., osmi maj je bio, na Markovdan, krstio sam se u manastiru Banjska, kod oca Danila, igumana”, prisjeća se Dušan.
Prezime je uzeo po dinastiji Obrenović, ime po caru Dušanu, a slavu Svetog Jovana. Većina prijatelja iz Kosovske Mitrovice je prihvatila njegovu odluku ali ima i sugrađana kojima se to nije dopalo.
“Imaju neki kojima smeta, neki tu iz grada, neki muslimani ismailjćani, smeta im to što sam kršten. Ima i nekih pravoslavnih kojima smeta i dobacuju mi svašta na ulici ali ne obazirem se. Bog je taj koji će da sudi svakome, ne obazirem se toliko na to. Ne mrzim ih”, priča Dušan.
Vjera je potrebna, uvjeren je Dušan, posebno ljudima u Kosovskoj Mitrovici, gradu koji je, nacionalno, duboko podijeljen i kojem, i te kako, treba i mir. Dušan je svoj mir našao u crkvi.
Šta Vi mislite o ovome?