ZBLIŽAVANjE HRIŠĆANA – Eparhija ZHiP i Trebinje bili domaćini predstavnicima Biskupije dubrovačke

Izvor: SRNA Foto: SRNA
TREBINJELIVE 19. 04. 2017. - 9:25h

Predstavnici Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske i Biskupije dubrovačke istakli su na skupu u Trebinju potrebu za međusobnim zbližavanjem hrišćana.

Druzenje grigorije uzinic

Oko 70 redovnika i redovnica Biskupije dubrovačke, predvođenih biskupom Matom Uzinićem, boravilo je u uzvratnoj posjeti Eparhiji, nakon prvog druženja takve vrste, koje je organizovano u januaru prošle godine u Dubrovniku.

Pripadnici dvije crkve ocijenili su da je načinjen novi korak naprijed na putu međusobnog upoznavanja i produbljivanja odnosa pripadnika dvije crkve, koji su uspješnom saradnjom trasirala dvojica arhijereja.

Oni su izrazili nadu da će slični susreti u budućnosti biti sve češći, zajedničke proslave praznika sve manje plod slučajnosti, a sve više rezultat dogovora i rastućeg stepena jedinstva.

Da je druženje koje se dogodio u danima kada svi hrišćani zajedno proslavljaju praznik Vaskrsenja Hristovog, proteklo u prijatnoj i prijateljskoj atmosferi potvrdili su u svojim obraćanjima NJegovo preosveštenstvo vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije i biskup Mate Uzinić.

Na predavanju „Misija Crkve u 21. vijeku“, čiji je organizator Centar za filozofiju i teologiju u Trebinju, Katarina Maglica, vrhovna glavarica Sestara dominikanki kongregacije Svetih Anđela Čuvara, istakla je da je za uspješnu misiju crkve neophodna reevangelizacija misionara, kao i to da je misija odgovornost ne samo „profesionalnih“ misionara, već svih hrišćana.

U zaključnom dijelu svog izlaganja, Maglica je naglasila potrebu za međusobnim zbližavanjem među hrišćanima, navode iz Eparhije.

Govoreći na predavanju, asistent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vukašin Milićević upozorio je na opasnost unutrašnje sekularizacije Crkve, odnosno njen zaborav sopstvenih novozavjetnih i eshatoloških osnova.

Kao posebno veliki problem naveo je unutarhrišćanske podjele koje savremenom svijetu djeluju autistično, te istakao da napor oko uspostavljanja jedinstva nije neka usputna i nebitna aktivnost, već nasušna potreba hrišćana kako bi crkva uspjela da preživi kao zajednica koja je u stanju da bude so zemlji i preobražava svijet.

Gosti iz Dubrovačke biskupije zajedno sa monasima, monahinjama, sveštenicima i vjeroučiteljima iz Trebinja i Dubrovnika, predvođeni vladikom Grigorijem posjetili su manastire Svetih Apostola Petra i Pavla, kao i Tvrdoš nakon čega su pristupili evharistijskom slavlju u trebinjskoj Katedrali Rođenja Blažene Djevice Marije, koje je predvodio biskup Uzinić.

Druženje je nastavljeno posjetom trebinjskom Sabornom hramu, Muzeju Hercegovine, te Hercegovačkoj Gračanici – kompleksu Crkvina.

TAGOVI:

Komentari

Kad bi se Srbi samo koju deceniju okrenuli sebi,da se oporavimo kao narod,da ima ko da puni nebesku Srbiju i za 100 g,da se manemo onih koji nam se približe samo s kamom i nožem,svaki put kad vatikan naredi širenje ,da traze od nas oprost za zločine katoličke crkve,a ne da mi praštamo i zaboravljamo,da se ne uvrijedi neko,jer ako mi ne pričamo ,krijemo i zaboravljamo te zločine,da se ne bi uvrijedila braća kad se to pominje,i grlimo i ljubimo one koji nas mrze,i to opet i opet,time pripremamo našu djecu da poture opet vratove kao ovce komšijama,čim se ukaže nova prilika .Šta smo svi mi,glupi Bosanac?

Odgovori

Почињени злочини над херцеговским народом сасвим друго казују – да нема никаквог зближавања са убицама и са дугогодишњим непријатељима и Срба и Православаца!То што је вл.Григорије наумио,мачку о реп!Е,ту реченицу сам баш чула од његовог сабрата,некадашњег херцеговачког епископа Атанасија Јевтића!Он може да се зближи и чак да оде у Ватикан,то је његово,али србски народ да остави на миру и на свом огњишту и у својој вери!Већ дуже времена се недостојно понаша и ради против Православља!

Odgovori

Od ovih ima Luzifer da uci !

Odgovori

Srbi razjedinjeni, zatrovani medjusobnom mržnjom, raznoraznim podjelama, pucamo po svim šavovima, a naša crkva radi na zbližavanju sa katolicima. Vjerovatno nisam dovoljno pametan pa da mogu to shvatiti :/

Odgovori

Ma kakvo zbližavanje,mi treba da se zbližimo,a ne da crkva staje uz neke a protiv nekih,pa to je suludo.Kao da neko kaže da se Srbi zbliže sa Albancima na Kosovu.Srbi okrenite se sebi.Valjao bi nam Amfilohije koju godinu ovdje,ali avaj,neko bi tamo onda zbližavao Montenegrine i Srbe,Amfilohije stvari naziva svojim imenom,i ovdje bi to valjalo ,a ne neke utopije i izmišljotine i ulizivanje,zbog nečijih frojdovsko objašnjivih kompleksa prema vatikanu.

Odgovori

Дешава се то тако кад се неколико епископа уздигне изнад Васељенских сабора…40 пута Господи помилуј…

Odgovori

Sa Rimokatolicima postoji mogućnost ujedinjenja jedino pod uslovom da se vrate na Pravoslavlje.

Odgovori

NE i u moje ime !!!

Odgovori

Било је прилично овај догађај започети на Литургији у Пребиловцима, свакако је тај дан била слава!

Odgovori

Znate ko je psiho slucaj Vukasin Milicevic?To je sin Mirine julovke koja je bila i ministar Leposave Milicevic inace se lijecio na psihijatriji i govorio da ce da krsti vanzemaljce jer su nam braca.

alo.rs/vanzemaljci-su-nam-braca/20624

kurir.rs/vesti/drustvo/mali-zeleni-dobrodosli-u-spc-svestenik-milicevic-vanzemaljci-su-nam-braca-clanak-2033657

Odgovori

У Храму Светог Саве на Врачару извршена је велика чистка – уклоњени су свештеници традиционалисти а доведени су нови наклоњени папизму и папистичким јересима на челу са великом надом „НЛО и gay православља“. Ријеч је о Вукашину Милићевићу, сину чувене ЈУЛОВКЕ Лепосаве Милићевић, министарке здравља и одане другарице Мире Марковић-бабе Јуле, познатом по чланку у коме се – попут латинских јеретика,педера и кољача– залаже за крштавање ванземаљаца приликом сусрета с њима а и то да педери могу бити попови и хришћани. Долазак Милићевића у Храм Светог Саве, – упркос његовим ишчекивањима, – неће довести до слетања НЛО објеката и блиских сусрета треће врсте, али је несумњиво да ће блиски сусрети прве врсте (они екуменистички) овде постати честа појава.

Odgovori

Zaista,eto,u Prebilovce da dodje jedan katolik,bilo iz crkve ili ne.Pa nije li to osnovno i prvo.Mi se stidimo reći kako su nas klali.MI SE STIDIMO REĆI NJIMA,PA ŠUTKE PRELAZIMO PREKO TOGA NA OBILAZAK GRADA?!Pa kakav smo mi to narod.Kad imaju interes,eto ih,ali na takvim mjestima ih nema.Imamo i preživjele paćenike,ne slušamo ih ,opet nam se potura bratstvo i jedinstvo,ekumena,crkve nam liče na katoličke,jadna nam majka…Samo kad bi poslušali naše žrtve,što šute po kosturnicama,sve bi shvatili ,da se okanemo ćorava posla.Nisu to bili vanzemaljci,nit je to bilo tako davno.Svi smo mi njihova djeca,pa ne zaslužiše li bar da ih poslušamo.

Odgovori

Ne ne stidimo se mi reci nego ne smijemo od nasih vodja da govorimo da smo klati.Ako progovoris ode ti glava pa ti dodje isto ili te klao Hrvat ili tvoj vodja Srbin.Znaci unaprijed si spremljen za klanje!

Odgovori

HRISCANSKI JE OPROSTITI. A KO JE NEVIN NEKA PRVI BACI KAMEN !

Odgovori

Бог је готов и ђаволу да опрости, ако би се покајао

Odgovori

Каже се исто тако:“Ко има двије хаљине, нека једну подa онoме који нема.”
Зато ко има двије лимузине, нека једну пода онoме који нема. А ко има једну лимузину, нека је прода и нахрани оне са СИРОТИЊСКОГ КАЗАНА.
ЛИМУЗИНА / а има их још!/ и те како кошта вјернике Захумско-херцеговачке епархије.
И не само то, него та иста ЛИМУЗИНА “вуче за нос” те исте вјернике који су свјесно заведени илузијом да – дајући прилог – чине ПРИЛОГ БОГУ и ЦРКВИ, а у ствари прилажу нечијој раскалашности.

Odgovori

Гријех је индивидуална ствар.Блажено почивши Патријарх Павле је имао обичај да каже.Сваком човјеку прилазим с помишљу да је поштен човјек,а ако ме превари нека одговара пред Господом.Прилог не дава онај ко нема већ онај ко има.Све је на слободу али није све на корист каже свети Павле.Зато суд да препустимо Господу а ми да се до кончине нашег живота исправљамо и да покажемо своја надам се дјела а не недјела.

Jovan Dučić

SINU TISUĆLJETNE KULTURE

Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim, braneći ih časno
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno.

Slobodu si večno, zakržljala raso,
Ček’o da donesu tuđi bajoneti,
Po gorama svojim tuđa stada pas’o,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
Što balčakom s ruku slomiše ti lance,
Gde je Karađorđe tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.

S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
S krvološtvom zvera, pogane hijene,
Da bi mučki udar s ledja dao Bratu,
I ubio porod u utrobi žene.

Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novog gazdu snivaš.

Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje.

Odgovori

Ducic je rasista….

Odgovori

NE i od mene!

Odgovori

1. ОДГОВОР СВЕТОМ СИНОДУ:

“О заједничкој молитви за јединство”

Ваше Преосвештенство,

Његовом Преосвештенству Господину Јовану Епископу Шабачковаљевском, Шабац – за Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 13/26. новембра 1974

Ваше Преосвештенство,Свети Владико, У предмету који ми преко Вас упућује Св.Архијерејски Синод СПЦркве “на проучење и мишљење” налазе се три папира које је Свети Синод добио од “Бискупске конференције Југославије” из Загреба. Наиме: два пропратна писма (прилози 1 и 3) и “програм заједничких молитава за јединство кршћана за 1975″ (према пропратном писму загребачког надбискупа Кухарића), или “грађа за приправу прославе тједна кршћанског јединства 1975″ (према пропратном писму мариборског бискупа Држечника). Мене пре свега запањују и сама ова пропратна писма и изазивају питања: ко их шаље? коме их шаље? и шта она захтевају? Писмо бискупа Држечника (прилог 1), очигледно у својству председника Екуменске комисије Бискупске конференције Југославије (БКЈ), коме је упућено? Из његовог текста се види да је Држечник као председник Екуменске комисије БКЈ добио ову “грађу” (прилог 1) из свог центра у Риму (тј. папског “Тајништва за јединство кршћана”, и Држечник ништа не говори о учешћу Екуменског Савета Цркава из Женеве, које Кухарић у свом писму спомиње). Међутим, из подскриптума се види да је Држечниково писмо упућено “свим члановима БКЈ”, – дакле римокатоличким бискупима Југославије. Ако је тако, онда су једино тако разумљиви захтеви Држечникови: да треба “користити то градиво” у својим бискупијама и да, после одржавања седмице молитве, треба “послати кратак извештај” (да би тај извештај, очигледно, био достављен центрима у Рим). Иначе, ако би то писмо г. Држечника било упућено свој “браћи у бискупском реду” (које он поздравља “екуменским поздравом у Христу”!), онда би то било не што друго него већ позната у историји дрскост претенциозних и безочно наметљивих римокатолика, који сво време у име и по диктату Рима самозвано патронирају над “одјељеном браћом”. Но ми ипак хоћемо да верујемо да се то Држечниково писмо односи само на римокатоличке бискупе у Југославији. Али, то нас потстиче на питање: зашто је загребачки надбискуп Кухарић и то писмо послао у прилогу Св. Синоду СП Цркве (мада у његовом писму стоји да је прилог само један, тј. ова “грађа” или “програм” о молитви)? Чињеница је: Кухарић пише своје сасвим посебно, самостално пропратно писмо, и то у својству председника БКЈ, и без икаквог спомињања Екуменске комисије БКЈ и њеног председника Држечника. За разлику од Држечника, Кухарић вели да је тај “програм заједничких молитава” припремљен од Екуменског Савета Цркава из Женеве и Секретаријата за јединство хришћана из Рима, и додаје да су сада тај програм “послали свим католичким бискупима у Југославији”. Ваљда он то чини као председник, или цела БКЈ, у име које он поздравља Св. Синод СПЦркве и очекује “предлог или савет” у вези споменутих молитава. Владико Свети, није нам овде циљ да изналазимо противречности и двосмислености у ова два пропратна писма двојице римокатоличких бискупа у Југославији, него се питамо о умесности уопште оваквог писања, и посебно скрећемо пажњу Св. Синоду на неумесност и неприхватљивост упућивања истовремено обадва ова и оваква писма Синоду Православне Цркве Српске. Али да пређемо на главну ствар читавог предмета. Господа римокатолици из Загреба и Марибора шаљу Светом Синоду самосталне Православне Цркве Српске образац “молитве за јединство кршћана 1975″ како су га саставила господа из Рима и Женеве. Тај образац садржи: 1) уводни мото из Посланице Ефесцима, гл. 1, 3-10 (а зашто само од 3-10, када је недељива целина све до 14 стиха?), са образложењем због чега је овај мото изабран, и са кратком поуком директивом која говори, мада укратко, о томе шта је и у чему је “јединство Цркве”, како да радимо на њему, и како да га остваримо. Међутим, нема сумње, да и овај кратак уводник претставља не просто “предлог” него управо “програм” (како се вели у заглављу), тј. став о “јединству Цркве”, онај став који представља, узајамним уступцима и неискреним компромисима између Рима и Женеве, постигнути минимум за екуменску делатност и “заједничку молитву”. Но ту се сваком православном хришћанину намеће питање: није ли овај “програм” или став (са својом теоријом о “подели Цркве”, о многим “удовима Цркве”, при чему се очигледно мисли на римокатолике, протестанте и православне; о Божјем “плану сједињења цијелог човечанства”, који по овом тексту изгледа да је нешто друго, изнад и изван Цркве Божје, која стога треба да се “прилагођује” том Божјем “плану” и “краљевству”, како то замишљају Рим и Женева); није ли дакле тај “програм” већ својеврстан оквир који се својим менталитетом намеће и унапред детерминише услове учешћа у екуменској “сурадњи” и екуменској “заједничкој молитви”? 2) У другом делу овога програма наводе се “библијска питања” која се имају читати “кроз дане молитвене осмине” (18-25, сјечањ-новембар 1975). Наравно, у нашој Православној Цркви се тих дана читају сасвим друга Библијска чтенија и славе спасоносни Богочовечански догађаји, Пророци и Светитељи, на којима учествују у заједничким молитвама и богослужењима само правоверни чланови Цркве Христове. 3) Трећи део поменутог текста претставља “програм богослужења”, тј. четири богослужбена елемента који улазе у поредак и састав тих заједничких “екуменских богослужења”. То су, ни више ни мање: а) заједничка адорација (=поклоњење Богу, – да ли “у Духу и Истини” (Јн.4,24) не каже се); б) заједничка покора (=покајање; ко и зашто не каже се; да ли само због заблуде или и због Истине, такође се не каже); в) јединство у речи (тј. у проповеди, – али чега? Речи Божје онако како је папа тумачи? или Лутер? Или Свети Оци и Свети Сабори?); г) јединство у молитви (тј. једно и једнодушно мољење Богу, о Коме различито мислимо и верујемо; о Богородици и Светима о којима такође различито верујемо или их уопште не признајемо?) Нема сумње, сваком савесном православном хришћанину очигледно је да у читавом овом сваштарском конгломерату има много неправославних и непредањских елемената – “шутња”, “дијалог”, “исповијест вјере” (које?), “екуменске прошње”, “благослов” (чији?), итд. Зато прелазим на начелна питања која у оваквим случајевима ставља преда се православна хришћанска, и поготову свештеничка и богословска савест. Преосвећени Оци, Свој став према јеретицима, – а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”.[2] Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: “не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов”. А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?! Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам ” латинска јерес”. А колико је од тада нових догамата папа измислио и “непогрешиво” одогматио! Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес. А многохваљени II Ватикански Концил ни у погледу те чудовишне свејереси ништа није изменио него ју је напротив, потврдио.[3] Стога, ако смо православни, и желимо остати православни, онда став Светога Саве, Светог Марка Ефеског, Светог Козме Етолског, Светог Јована Кронштатског, и осталих светих Исповедника и Мученика и Новомученика Православне Цркве, мора бити и наш став према римокатолицима и протестантима, од којих ни једни ни други не верују правилно и православно у два основна догмата хришћанска: у Свету Тројицу и у Цркву.[4] II Ваше Преосвештенство и Свети Оци Синодски, докле ћемо нашу Свету Православну Светосавску Цркву ропски понижавати нашим стравично несветопредањским односом према Екуменизму и такозваном Екуменском савету цркава? Стид спопада сваког искреног и на Светим Оцима васпитаног православца када чита да су православни учесници V Свеправославне конференције у Женеви (816. јуна 1968.Г.), у вези са учестовањем православних у раду “Светског савета цркава” донели одлуку: “да се изрази опште сазнање Православне цркве да иста представља органски део Светског савета цркава” (Гласник СПЦркве, бр.8, август 1968, страна 168). Ова одлука је, по својој неправославности, апокалиптички језива. Зар је Православна Црква, – то пречисто Богочовечанско тело и организам Богочовека Христа -, морала бити тако чудовишно понижавана да њени представници, богослови, и чак јерарси, међу којима и српски, траже “органско” учешће и укључење у Екуменски савет цркава, који на тај начин постаје неки нови црквени “организам”, нова Црква над црквама, чији су Православне и неправославне цркве само “делови” (”органски” међусобно везани!?). – Авај, невиђеног издајства! Одбацујемо православну богочовечанску веру, ту органску везу са Богочовеком Господом Христом и Његовим пречистим Телом – Православном Црквом Светих Апостола и Отаца и Васељенских Сабора, и хоћемо да будемо “органски део” јеретичког хуманистичког, човекопоклоничког удружења, које се састоји од 263 јереси. А свака је од њих по – духовна смрт. Као православни – ми смо “уди Христови”. Хоћемо ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде блуднице? Боже сачувај! (1 Кор. 6,15). А ми то чинимо кроз “органско” сједињавање са Светским саветом цркава, који није ништа друго до повампирено незнабожачко човекопоклонство=идолопоклонство. Крајње је време, Преосвећени Оци, да Православна Светосавска Црква наша, Црква Светих Апостола и Светих Отаца, Светих Исповедника, Мученика и Новомученика, престане да се меша црквено, јерархијски и молитвено-богослужбено са такозваним Екуменским саветом цркава, и да за увек откаже било какво учествовање у заједничким молитвама и богослужењима – која су у Православној Цркви сва органски повезана у једну целину и возглављена Светом Евхаристијом. И уопште у било каквим црквеним актима који носе у себи и изражавају јединствени и непоновљиви карактер Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне, увек Једне и Једине. III Не мешајући се црквено са јеретицима, били они груписани око Женеве или Рима, Црква наша Православна, у свему верна Светим Апостолима и Светим Оцима, неће се тиме одрећи хришћанског позива и еванђелског дуга: да пред савременим неправославним и неверним светом смирено али смело сведочи о Истини=Свеистини, о Богочовеку живом и истинитом, и о свеспасоносној и свепреображајној сили Православља. Христовођена, Црква ће наша преко својих богослова светоотачког духа и карактера свагда бити готова – на одговор свакоме који запита за нашу Наду (1Петр.3,15). А наша Нада сада и увек и кроза све векове и кроза све вечности јесте само једна и једина – Богочовек Исус Христос у свом Богочовечанском телу=Цркви Светих Апостола и Отаца. Православни богослови су дужни ићи не на “екуменске заједничке молитве”, него на богословске дијалоге у Истини и о Истини, као што су то кроз векове радили свети и богоносни Оци Цркве. Истина Православља и Правоверја јесте удео само оних који се спасавају (ср. 7. Канон II Васељенског Сабора). Свеистинита је благовест светог Апостола: спасење је у светињи Духа и вери Истине (2Сол. 2, 13). Богочовечанска је вера – ” вера Истине”; суштина је те вере Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос; Богочовечанска је љубав – “љубав Истине” (2Сол. 2, 10); суштина је те љубави Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос. А та Вера и та Љубав су срце и савест Православне Цркве. Све то очувано је неокрњено и неунакажено једино у мученичком светоотачком Православљу, о чему су православни и позвани да неустрашиво сведоче пред Западом и његовим псевдоверама и псевдољубавима. На Св. Јована Златоуста 13/26 новембар 1974. Ман. Св. Ћелије

Препоручује се светим апостолским молитвама

Вашег Преосвештенства и светих Отаца

Светог Архијерејског Синода

недостојни Архимандрит Јустин

Odgovori

Divni i veličanstveni susreti hrišćana pravoslavaca i katolika. Zadovoljstvo je vidjeti Vladiku i Biskupa kako zajedno sa svojim saradnicima i saradnicama propovjedaju zajedništvo hrišćana i daju svima nama nadu da će u bliskoj budućnosti ove dvije crkve naći načina da se hrišćani ujedine uz obostrano uvažavanje , kompromis i toleranciju. Ovo su prvi koraci ka tome cilju i zato im od sveg srca čestitam i dajem podršku.
A mi srbi ko srb ,uvjek protiv nečega,uvjek protiv nekog i nigdje smjesta.Moramo izaći iz prošlosti i okrenuti se budućnosti. Biti racionalni pametni mudri i hrabri , mjenjati tabue i predrasude . Pogledajmo gdje smo zadnjih 100 godina . Koliko nas je manje. Da li je vrijedno bilo toliko se žrtvovati. Koliko nas je manje u ovim ratovima (Balkanski ratovi ,Prvi i Drugi rat, do ovoga zadnjega . Da smo bili mudri i pametni i racionalni danas bi nas bilo 30 miliona.
Zato se okrenimo budćnosti i još jednom sve čestitke našem vladici Grigoriju na upornosti , mudrosti i dostojanstvu.

Odgovori

Има ту међу херцеговцима и неких шумадинаца, издајника вере.

Odgovori

Vladane zar ti nisi izdajnik kada autohtone Srbe -Šumadince proglašavaš izdajnicima.
Razmisli malo , koliko TI doprinosiš svojim stavovima razdoru i izdaji . Gdje tebe i tebi slične svrstati .
Kome ti pripadaš da li autohtonim Bosancima Srbima .Urazumi se i opameti i razmisli malo.
Ali mislim da si ti manipulant jer se u Hercegovini kaže VJERA a ne VERA.
Providno

Odgovori

Deni,to što ti pričaš pričali su Srbima 18. i 45.I tad su Srbi najviše stradali.a posljedice toga su i 90. i novo stradanje Srba.To da kažeš ljudima koji pamte 2.svj.rat,rekli bi ti ,dijete,još si ti mali..Kakvo crno obostrano uvažavanje.Jel onako kao Albanci što uvažavaju Srbe na Kosmetu,il Hrvati Srbe u NDH,ili danas u RH,Milovi Srbe u CG,ili makedonci što priznaše Kosovo,a sad vide šta se dogadja.I šta Srbin treba,da se pravi da je sve ok?Ama okrenimo se sebi,drugi samo gledaju šta još od nas mogu otet,jer su tako dobili sve,i nikad im dosta.

Odgovori

Ali ti očito nemaš svoju ,nego samo braniš vladiku misleći na naški,jednoumno,čim neko ima drugačije mišljenje,taj je neprijatelj.klanjaš se jednom čovjeku,to idolopoklonstvo liči na odnos kao katolika prema papi,zato mi se ne svidja tvoja priča,i to što idola imaš,njemu tim klimanjem i zaklinjanjem mu na vjernost,zatvaraš jedno oko,jer mu ti i takvi samo klimate, ali time mu ne činite dobro.To nije normalno,ma gdje da te zaposlio.Imate taj zatvoreni krug,u kom imate idola.To nije dobro.

Odgovori

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne i stavove internet portala TrebinjeLive.info. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal TrebinjeLive.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Evo zbog čega je TrebinjeLive najčitaniji i najuticajniji portal u gradu!
8.500+
dnevnih
posjeta
265.000+
mjesečnih
čitanja
620.000+
mjesečnih
pregleda stranica
18.500+
fejsbuk
sviđanja