Pijemo, patimo i slavimo uz PJESME o tragičnim ISTINITIM pričama

Izvor: noizz.rs Foto: noizz.rs
TREBINJELIVE 12. 03. 2017. - 13:57h

Čuveni Dimitrije ubio se na grobu neverne žene. „Đurđevdan“ je poslednji jecaj zatvorenika u „vozu smrti“. A „Jesenje lišće“ tužnu ljubavnu priču spaja s tragedijom Titanika. Sve to ne pada nam na pamet dok u kafani naručujemo ove pjesme proživljavajući kroz njih neke svoje lične priče, piše „noizz.rs“.

pjesme

Dimitrije, sine Mitre

Vranjanska pesma „Dimitrije, sine Mitre“ nastala je iz stvarnih događaja tragične životne sudbine i ispovijesti na samrtnoj postelji, a mada ju je Stana Avramović Karaminge napisala još 1919. – decenijama nije željela da je predstavi svijetu, krijući je baš kao i strašnu porodičnu tajnu.

Ona je za tu priču čula od svoje majke Magde, koja je na samrti riješila da Stani otkrije istinu o njenom imenu.

Stana je dobila ime po sestri od tetke, ljepotici kakve nije bilo od Vranja do Niša, koja je i glavna junakinja ove priče. Njen muž Dimitrije bio je Karamingi takođe rođak, brat od tetke, ali sa očeve strane.

Stana i Dimitrije su bili godinama zajedno, ali nisu imali djecu.

Dimitrijeva majka Bosa im je zbog toga stalno prebacivala, pa je i Dimitrije pod neprestanim majčinim pritiskom počeo Stani da prebacuje:

Badava, Stano, tvoja ubavinja, kad nesi rodila muško ili žensko. Svi se kunev u djeca, a ja u tebe!

Stana je pomišljala i na samoubistvo, a onda se pročulo da je jednu noć provela sa nekim Stojanom. Toma, ujak njenog muža Dimitrija, pozvao je Stanu da to provjeri.

– Kako te nije stid da nam obraz ukaljaš? Čuli smo da si bila sa Stojanom. Zar je to istina? – grdio je Toma.

– Istina je – odgovorila je Stana bez oklijevanja. – Ali, ako sam s njim išla od merak, oči nek mi ispadnu, pa slijepa po svijetu da idem! Muka me natjerala, znaš koja…

Vjerujem ti – reče Toma. – Ali, pošto je tako, nemoj sa Stojana, ni on djece nema. Nego idi sa Ristu Garabinu, za njega se ne zna kol’ko djece ima. Idi, pa se s njega ogriješi. Ja ću grijeh da nosim, a imati djecu nije grijeh!

Ubrzo je život u Dimitrijevom domu počeo da se mijenja, a vijest o Staninoj trudnoći je sve obradovala. Stana je tad već bila u četrdesetim i trudnoća je bila rizična. Porođaj je bio težak i bolan. Stana je umrla, ali je dijete preživjelo.

Poslije pogreba, Dimitrijev ujak je odlučio da kaže sestriću istinu.

– Prije nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izedosmo Stanu. Prvo tvoja majka, a moja sestra, pa ti, a onda i ja.

Dimitrije ga je zbunjeno gledao.

– Tako je. Tvoja majka, što je kinjila. Ti, što si bio nerodan. A ja, što sam je savjetovao s koga da ide. Da znaš, dijete nije tvoje, već od Ristu Garabinu.

Nesrećni Dimitrije je ovo stoički podnio.

– Ako, ujko, neka joj je bogom prosto. Mi smo htjeli dijete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila – odgovorio je Dimitrije.

Sutradan, tu na grobu, pred rođacima i prijateljima dok su Stani izdavali po običaju prvu subotu, posljednje što je Dimitrije rekao, bilo je: „Ovdje, pored moje Stane da me kopate…“

Mirno je izvadio pištolj i ubio se.

To je Karamingi ispričala majka Magde. U toj noći, koju je provela u bdenju kraj majčinog mrtvog tijela, Karaminga je spjevala pjesmu „Dimitrije, sine Mitre“. Nju je tražila da sviraju i na njenom ispraćaju.

Đurđevdan

Pjesma Đurđevdan nastala je vozu smrti koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, tvrdi novinar Vukašin Beatović.

Osvanuo je šesti maj 1942. godine. Bilo je to hladno sarajevsko jutro. Policija NDH naredila je da se Srbima pripremi ‘đurđevdanski uranak’. U četiri sata ujutru u grad su se slivale kolone zarobljenika iz Jajce-kasarne – sa brda iznad Bembaše. Pridružili su im se sapatnici iz logora Beledije, Ćemaluše te Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gdje su dočekali voz smrti.

Naime, tramvajska pruga u Sarajevu imala je širinu uskokolosječne željeznice pa je voz iz Broda po naredbi rukovodstva NDH ušao u grad.

Pred očima srpskih mučenika na Obali Kulina bana pojavila se duga kompozicija teretnih vagona koja se prostirala baš koliko i kolona zatvorenika – od Vjećnice pa sve do Elektrocentrale.

U koloni je bilo oko tri hiljade mahom mladih ljudi. Među njima je bilo i domaćina koji su utamničeni zajedno sa svojim sinovima a bilo je i muslimana koji su se zauzimali za Srbe ili su se izjašnjavali kao Srbi. Razulareni ustaša pred kolonom je uzvikivao: „Đe ste Srbi? Besplatno vas vodimo na teferič u Jasenovac!“.

Na vagonima je pisalo „sedam konja ili četrdeset vojnika“, a ustaše su u jedan vagon uvodile i do dvije stotine ljudi. Voz smrti je tog istog 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan iz Sarajeva krenuo u Jasenovac.

Na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su padati u krize zbog straha i neizvjesnosti. U opštem haosu jedan od njih za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“ u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, svojim izvježbanim i smjelim baritonom iz srca i duše zapevao je: „Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“.

Po dostupnim svjedočenjima, ustaše su zbog pjesme Đurđevdan zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru zbijeni jedni do drugih. Od tri hiljade koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo dvije hiljade duša, a njih dvije stotine je preživjelo torturu…

Ova informacija potvrđena je od preživjelih svedoka iz Republike Srpske.

Jesenje lišće

Malo ko ne zna bar jedan stih starogradske pjesme „Jesenje lišće“, ali gotovo niko ne zna za Veru Tornjansku iz Novog Sada. A da nije bilo nje, ne bi bilo ni ove tužne pjesme uz melodiju besmrtnog valcera.

Vera Tornjanska se u Novom Sadu upoznala sa mladim poljskim ljekarom Stanislavom Pujdakovskim. Poznanstvo se pretvorilo u obostranu ljubav koja je krunisana brakom. Vjerovatno zbog ratova, Balkanskib i Prvog svjetskog, ljekar Pujdovski je ubrzo, zajedno sa Verom, otputovao u svoju domovinu.

Vera se u Novi Sad vratila prije kraja Prvog svjetskog rata, a mladi ljekar joj se više nikada nije javio.

O svojoj tragičnoj ljubavi napisala je pesmu “Jesenje lišće”, a potom u životu više nije ispjevala nijednu pesmu.

Pjesmu je pjevala uz melodiju Arčibalda Džojsa. On je komponovao pjesmu pod nazivom Songe d’Automne (Dream of Autumn), koju je izvodio orkestar “White Star Line orkestra“ na brodu Titanik koji je potonuo.

Prema svjedočenjima preživjelih putnika, ovo je bila posljednja pjesma koju je orkestar svirao pred potonuće.

TAGOVI:

Komentari

Srpski kompozitor iz Kragujevca Dragisa Nedovic je tvorac najpoznatijih srpskih pjesama ali i sevdalinki i onih iz Dalmacije jer je zivio kako kod nas tako i u Dalmaciji.Nedovic je napisao cuvenu sevdalinku „U lijepom starom gradu Visegradu“, zatim i mnoge druge „bosanske“ pesme kao npr „Prodjoh Bosnom kroz gradove“, „Iz Bosne se jedna pesma cuje“, itd. Zatim je autor mnogih dalmatinskih i hrvatskih pjesama, koje se odavno svojataju kao „hrvatsko narodno stvaralastvo“ tako je napisao „Kad si bila Mala Mare“, „Jadrane plavi“, „O lipa ti neznanko“, „O brodicu bjeli“, „Sinoc u Splitu“, samo su neke od pjesama.Poslije 2.rata Himzo Polovina je krao njegove pjesme i potpisivao da su njegove i tradicija muslimana iz BH i dok je on slobodno pjevao sevdalinke policija je uhapsila Dragisu pod izgovorom da se njegove srpske pjesme pjevaju po kafanama…..to je doslo do Jovanke Broz i onda je ona licno oslobodila Dragisu i natjerala Himzu da ispravi da to nisu njegove pjesme nego Dragisine.Medjutim danas cak ni Srbi ne znaju za Dragisu i smatraju da su sevdalinke i dalmatinske pjesme napisali muslimani i hrvati jer danasnji Srbin posebno popovi,cetnici i sl novokomponovana marva su na nivou debila i umjesto da debili budu u debilani ili nekoj sl ustanovi oni se slobodno setaju.
Sevdalinka nema bas nikakve veze sa muslimanskom muzikom bilo iz Turske ili neke druge zemlje sad oni palamude to je njihovo i nepismeni Srbin misli to je stvarno tako.

Odgovori

Svaka cast,malo sam iszrazivao ovu tematiku i sve sto ste napisali je tacno…

Odgovori

Dopuna:
Pjesma U Lijepom starom gradu Višegradu je u originalu napisana sa 5 strofa: Jedna od najljepših strofa je namjerno „zaobiđena“. Na sledećem linku se nalazi cijela pjesma, pa poslušajte i obratite pažnju na tu, petu, strofu. Sami zaključite razlog zbog koga je ista „sklonjena“.
Uživajte:
youtube.com/watch?v=N4jtF44dZqQ

Odgovori

Svaka cast za tekst. Malo vise ovakvih stvari a manje politickih tema jer nam samo truju dusu. Mislim da je najgora pjesma u nasem narodu „sota“ za koji mnogi ne znaju pravo porjeklo. To je za vrijeme sfrj i u ime bratstva i jedinstva predstavljeno kao numera tamo nekog Srbina al nije tako. To je pjesma o Soti Galici sto vrlo dobro znaju upuceniji Srbi sa KiM. A ko je bila ta zena i kako je i zasto nastala pjesma moze lako da se sazna. A mi i dan danas igramo kolo uz tu pjesmu ne znajuci porjeklo. Prica o Soti Galici je postojala prije famozne kompozicije tamo nekog “ Srbina“ koji nije sigurno slucajno izabran kao autor.

Odgovori

Poštovani,

Pisali smo i o pjesmi koju navodite, a opširnije možete da pročitate na linku ispod.

https://trebinjelive.info/2015/10/29/i-danas-se-pjeva-i-uz-nju-igra-ovo-je-pjesma-koja-je-nastala-dok-su-srpska-djeca-gorjela-na-lomaci/

Hvala Vam što nas pratite!

Redakcija

Odgovori

Polako, polako jer ovaj sajt i diskusije ovde ce da se pretvore u trece oko iliti zonu sumraka.Postavlja se logicno pitanje ako je pjesma siptarska sto se pjeva na srpskom jeziku? Ali da vidimo sta kazu jos o toj pjesmi:

Kontroverze oko pesme „Šote mori, šote“[uredi]
Albanski nacionalisti su koristili ime popularne folklorne igre šota da je povežu sa Šotom Galicom. Tako se pojavila i modifikovana verzija teksta pesme na albanskom pevane uz istu muziku, u kojoj se pominje „Azemova Šota”.[4] Mnogi Albanci zbog toga danas pogrešno veruju da je igra nazvana po Šoti Galici.

Ovo pogrešno uverenje je 2007. godine eskaliralo u nekim srpskim nacionalističkim krugovima, kada je Velimir Ilić, ministar u tadašnjoj srpskoj vladi, javno uticao na to da se izvođenje pesme „Šote mori, šote” trajno zabrani na Saboru trubača u Guči. Večernje novosti su tim povodom objavile tekst u kojem je dekan kosovsko-mitrovičkog univerziteta Dragi Malinković izneo tvrdnju da je pesma nastala kao svadbeni poklon Azema Bejte njegovoj ženi Šoti, kao i navodno usmeno predanje kosovskih Srba po kojem je Šota Galica, iz osvete posle pogibije muža, bacila u vatru šestoro srpske dece[5] pevajući ovu pesmu. Ovo predanje, po rečima samog Malinkovića, nema utemeljenje u istoriji. [6] Međutim, ni Malinkovićeva izjava o nastanku pesme se ne poklapa sa istorijskim podacima o autorima ove novokomponovane srpske pesme nastale 70-ih godina dvadesetog veka, inspirisane folklornom igrom, a za koju je muziku napisao Dragan Aleksandrić, a reči Radmila Todorović Babić.[7]

Izvori[uredi]
↑ Jump up to: 1,0 1,1 1,2 Elsie (2004). str. 63–.
Jump up ↑ AZEM BEJTË GALICA, Pristupljeno 30. 4. 2013.
Jump up ↑ Saradnja kačaka i VMRO – a, Pristupljeno 30. 4. 2013.
Jump up ↑ Albanian folklore site, Shota
Jump up ↑ „Šote mori šote“
Jump up ↑ novosti.rs/vesti/scena.147.html:200856-Srpska-truba-nece-Sotu Srpska truba neće „Šotu“, Večernje novosti, 26.07.2007.]
Jump up ↑ Na groblju Orlovača juče sahranjena pesnikinja i tekstopisac Radmila Todorović-Babić, Novine „Press“, Utorak 12. XII 2006, br. 352

sr.wikipedia.org/sr-el/Шота_Галица

Новине „Press“, Уторак 12. XII 2006, бр.352

Радмила Тодоровић-Бабић

ЈОЈ, РАДО, ЈОЈ, РАДМИЛА
На гробљу Орловача јуче сахрањена песникиња и
текстописац Радмила Тодоровић-Бабић

Супруга фолк певача Милана Бабића иза себе оставила хитове „Баш ми се не да“, „Свађалице моја мала“, „Мала соба три са три“, „Чај за двоје“, „Потражићу очи нешто зеленије“…

На београдском гробљу Орловача јуче је сахрањена Радмила Тодоровић-Бабић (57), познати текстописац и један од иницијатора оснивања удружења „Корени“, чији је циљ очување народног мелоса. Супруга фолк певача Милана Бабића годину дана безуспешно се борила против тешке болести, али, упркос залагању лекарског тима и породице, нажалост, изгубила последњу животну битку.

Име Радмиле Бабић, која је ове године добила награду за животно дело на Фестивалу у Врњачкој Бањи, остаће запамћено по многим хитовима које је написала у току свог плодног живота. Иако је медицину завршила као један од најбољих студената у историји факултета, никада се није бавила овим позивом.

Први хонорар зарадила је написавши текст за песму „Шота“, коју је отпевао Ненад Јовановић, и која је у том кварталу продата у 760.000 примерака. Од тих пара Радмила је у Београду купила собицу величине девет квадрата, у којој су касније настали велики хитови које су отпевали Лепа Лукић („Чај за двоје“), Снежана Ђуришић („Мала соба три са три“), Мирослав Илић, Маринко Роквић, Брена…

Ова изузетна жена оставила је иза себе супруга Милана, са којим је у браку била двадесет година, као и сина Бранка и ћерку Јовану, а и вечне мелодије као што су „Баш ми се не да“, „Схватио сам не могу без тебе“, „Свађалице моја мала“, „Јој, Радо, јој, Радмила“, „Потражићу очи нешто зеленије“.

На последњи пут су је испратили бројни поштоваоци, међу којима и Биљана Јефтић, Раде Јоровић, Гоца Лазаревић, Станиша Стошић, Гоца Стојићевић, Гане Ђокић, Бранко Стојнић, Драган Александрић, Снежана Ђуришић, Миша Мијатовић…

Б. ПЕТРОВИЋ

Exsa pusti pisanje medija. Izadji malo medju narod a jos bolje kao sto rekoh medju ljude sa KiM. Nama je prekrojena istorija a ne jedna pjesma. Pogledaj malo sta uce Rusi odakle su dosli i slicne istorijske cinjenice pa da pricamo o jednoj pjesmi. Narod vrlo dobro zna za tu pjesmu i nacin igranja uz nju i kako je nastala. Nije to izmislio Velja Ilic. Pogledaj malo price Slavka Nikica, Djurovica i slicnih ljudi sa kim. Sta mislis zasto se gura pod tepih Vinca, Lepenski vir…. Pljujes cesto po komunizmu a taj komunizam je i plasirao pricu u koju ti vjerujes.

Odgovori

Ti nemas pojma sta pricas.Sjasi dzaba ti kirija.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne i stavove internet portala TrebinjeLive.info. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal TrebinjeLive.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Evo zbog čega je TrebinjeLive najčitaniji i najuticajniji portal u gradu!
8.500+
dnevnih
posjeta
265.000+
mjesečnih
čitanja
620.000+
mjesečnih
pregleda stranica
18.500+
fejsbuk
sviđanja