Premijerka Srpske sa predstavnicima Hercegovaca u Srbiji

Autor: Trifko Ćorović Foto: Slobodna Hercegovine
TREBINJELIVE 24. 08. 2014. - 11:08h

Premijerka Republike Srpske je objasnila da prilikom sastavljanja Vlade moraju se praviti ustupci prema “nacionalnom ključu”, “koalicionim sporazumima”, pa su tako Hercegovcima ostale direktorske fotelje, koje su u nekim slučajevima primamljivije od ministarstava.

premijer srpske zeljka cvijanovic sa hercegovcima u srbiji

Dvadeset godina čekalo se da neko od zvaničnika RS pozove zavičajna udruženja u Srbiji na jednom mjestu. Iako su pozivi za ovaj susret upućeni tek dva dana prije samog susreta, mala sala Kolarčeve zadužbine bila je popunjena do poslednjeg mesta.

Zemljaci iz cijele RS imali su priliku da čuju Željku Cvijanović, premijerku RS, ali i da saznaju kakve sve muke imaju Srbi posebno oni koji žive u okviru FBiH.

Na samom početku premijerka Cvijanović uručila je priznanja mnogim zavičajnim udruženjima, ali bilo je vidno da su se Hercegovci prilično istakli u ovim akcijama, priznanje su dobili: Udruženje Nevesinjaca u Beogradu, ZK “Hercegovina” iz Bačkog Dušanova, kao i zavičajni klub Bilećana u Beogradu.

Premijerka je, obraćajući se predstavnicma zavičajnih udruženja Srba iz Srpske i BiH u Srbiji, navela da je Republika Srpska zbog katastrofe koja ju je zadesila u jednom momentu bila na koljenima, ali da se izvukla i da je svakog dana sve zrelija.

„Pred nama su bili i biće brojni izazovi. Mi smo država u nastajanju i moramo oprezno sve to da posložimo u mozaik. Potrebno je vrijeme da se stvari poslože na pravi način“, rekla je Cvijanovićeva.

Naglasivši da je njen mandat od samog početka buran brojnim nesvakidašnjima događanjima, Cvijanovićeva je predstavnike udruženja upoznala sa situacijom u Srpskoj, odnosno BiH, i ocijenila da su prividni socijalni nemiri u BiH sa početka ovog proljeća bili usmjereni na destabilizaciju Srpske.

Ona je naglasila da vlasti Republike Srpske neće dozvoliti da se išta otrgne od Srpske, jer je ona jedini okvir u kojem srpski narod može da ostvari svoja prava unutar BiH.

Naglasila je da su i ona i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik opredijeljeni za dijalog i da poštuju prava i drugih naroda u BiH.

„Mi smo zrela Republika i bićemo još zreliji, upravo, jer smo svjeni da je to način za jačanje naših prava i da u tome nema ničeg što uskraćuje pravo drugih“, poručila je Cvijanovićeva.

Govoreći o Srbima van granica Republike Srpske, ona ja naglasila da je to isto tkivo koje se nalazi na različitim destinacijama. Podsjetila je da je u toku realizacija projekta mapiranja srpskih kadrova u dijaspori koji će Vladi Republike Srpske omogućiti da u svakom momentu ima pregled gdje se nalazi neko od uspješnih državljana Srpske i da, evantualno, zatraži njegove usluge.

Posebno je bio zanimljiv dijalog premijerke Cvijanović sa zemljacima u Srbiji.

Svetozar Crnogorac, zamenik predsednika Koordinacionog odbora Hercegovaca u Srbiji i predsednik Kluba Gačana u Beogradu, upoznao je prisutne sa nekim aktivnostima Hercegovaca u Srbiji: Pohvalio je vlasti u RS zbog očuvanja Srpske u iskušenjima koja su ih do sada snašla, kao i za rešenost da Vlada pomogne izgradnju Hrama Vaskrsenja u Prebilovcima, čijem se skorom otvaranju raduje svaki pravoslavac.

Crnogorac je pored toga uputio i kritike zbog “stranačkog zapošljavanja koje je nedopustivo.” On se zapitao i da li je moguće da u vladi koja broji 16 ministara nema nijednog Hercegovca i konstatovao da je sramota da u BiH radi 30-ak jakih firmi iz Srbije koji svoja predstavništva umesto u RS otvaraju po Federaciji i na taj način prave dvostruku štetu.

Odgovarajući na ova pitanja Cvijanovićeva je objasnila da je za sastav vlade problematičan tzv. nacionalni ključ, odnosno obaveza da u Vladi mora da sedi osam ministara koji su predstavnici nacionalnih manjina u RS, a da preostalih osam ministarstava se deli i sa koalicionim partnerima, tako da u ovom mandatu nema Hercegovaca.

Mnogi Hercegovci su na vrlo visokim i bitnim direktorskim funkcijama, takvim da bi se mnogo ministri sa njima rado mijenjali“, navela je premijerka RS.

Ona je dodala da sa privrednom saradnjom sa Srbijom ni ona ni mnogi u RS nisu zadovoljni.

„Nije istina da se u Federaciji BiH manji porezi, međutim privrednici iz Srbije idu logikom da se tržište RS podrazumjeva kao osvojeno, a da otvaranjem predstavništva u Federaciji mogu zauzeti povoljniju poziciju, što je velika zabluda“, kazala Cvijanovićeva.

Vrlo nadahnuto i emotivno istupanje je imao dr Nikica Grubor, predsednik udruženja Drvarčana u Beogradu. Mnogi u sali nisu imali priliku da ranije čuju sa kojim su sve mukama suočeni zemljaci sa stalnom adresom u Federaciji BiH.

„Povratnici u Drvaru nemaju od čega da žive. Tamo bi i otvaranje 3-4 radna mesta bilo veliko, jer bi se njihove porodice prehranile. Ljudi nemaju posla, muku muče sa penzijama koje kasne, a najgore od svega što uprkos sporazumu po kome imaju pravo da se liječe u Banjaluci, zavise od komisija u Livnu koje to ne odobravaju, pa tako na liječenje u Banjaluku mogu da odu samo oni koji imaju debele veze. Povratnici su svaki dan suočeni sa pritiscima da prodaju svoja imanja, ali to jedonostavno ne žele da urade. Ipak, borba za golu egzistenciju je najveći problem. Mi ne tražimo milostinju, već samo želimo danam se omogući kakav takav posao, radi golog opstanka“, zaključio je svoje izlaganje dr Grubor burno pozdravljen od strane prisutnih.

Da je premijerka ozbiljno slušala probleme zemljaka, potvrdio je i ekspresan odgovor. Jedan od premijerkinih saradnika pozvao je KBC Banjaluka i dobio odgovor da se ljudi iz Glamoča, Petrovca, Grahova, Drvara… bez uputa primaju u KBC Banjaluka, što je odmah dr Grubor demantovao tvrdeći da je i sam predsednik RS obmanut podacima koji ne odgovaraju stvarnom stanju na samom terenu.

Menjali su se sagovornici koji su iznosili pitanja vezana za eksproprijaciju zemljišta. 

– Bilo je pokušaja da se neka zemljišta, posebno ona koja su bila u vlasništvu nekadašnje JNA uknjiže, ali mi nismo naivni. Pojedina zemljištva jesu data na privremeno korišćenje, ali njihov je vlasnik RS.

Osvrnula se i na penzije

Vlada RS pravno je mogla da se ogradi od penzija koje su stečene na teritoriji FBiH, ali to bi bilo nemoralno. Preuzeli smo obavezu za te penzije, bez obzira što je to veliki teret za budžet. Ogromna sredstva nam duguje FBiH, ali pored svih briga u vrijeme moga mandata penzije su porasle u prosjeku za 7%“, kazala je premijerka RS.

Osvrćući se i na svoju kandidaturu za zajedničko predsedništvo Željka Cvijanović je istakla da mora da kritikuje Sarajevo.

BiH je nakaradna država, prava birokratska aždaja. Dovoljno je napomenuti da je u zajedničkoj administraciji zaposleno 23.000 ljudi, koliko je imala i bivša SFRJ koja je bilo neuporedivo veća i mnogoljudnija zemlja. Zajedničke institucije u početku su brojale pet institucija, danas ih je 96, a novac za njihovo funkcionisanje mora da osigura entitet. O stepenu bezbjednosti u RS i FBiH ne može se ni razgovarati. Ipak, jedini način da se dođe do rješenja je dijalog i ja sam na to spremna“, dodala je Cvijanovićeva.

Pomoć za djecu poginulih boraca koja se školuju u Srbiji

Stipendije je dobilo desetoro studenata u ukupnom iznosu od 6.000 dolara, a novac je obezbijedila Kancelarija Zadužbine „Studenica“ u Beogradu.

Premijerka Cvijanović uručila je stipendije studentima koji žive i školuju se u Srbiji, a djeca su poginulih boraca Vojske Republike Srpske.

„Ovo je znak pažnje, da se pokaže da se vodi računa o djeci porodica poginulih boraca Vojske RS koji su dali svoje život i bez kojih ne bi bilo Srpske „, rekla je premijerka.

Pravo na porodičnu invalidninu ovi studenti ostvaruju preko Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.

Izvor: Slobodna Hercegovina

TAGOVI:

Komentari

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne i stavove internet portala TrebinjeLive.info. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal TrebinjeLive.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Evo zbog čega je TrebinjeLive najčitaniji i najuticajniji portal u gradu!
8.500+
dnevnih
posjeta
265.000+
mjesečnih
čitanja
620.000+
mjesečnih
pregleda stranica
18.500+
fejsbuk
sviđanja