Geršon Kvasi Akufo, miljenik navijača Leotara, koji su ga obožavali i pevali mu pesme, spakovao je kofere, ali nema gde da ode pošto, kako tvrdi, nema para ni za put do Beograda, odakle bi trebalo da otputuje u rodnu Akru i obiđe teško bolesnu majku, dve sestre i mlađeg brata, koji od njega očekuju pomoć, iako on u ovom trenutku ne može da pomogne ni sebi.
Ogorčen na upravu koja mu duguje nekoliko plata i ne pokazuje nameru da mu da ono što je zaradio, fudbaler iz Gane kaže da strepi kako će se prehraniti i bez ikakvih sredstava pregurati dane koji dolaze. Akufo kaže da se uzda u pomoć bivšeg trenera Leotara i njegovog „drugog oca" Bogdana Koraka, koji ga je i doveo na „Police". Vezista koji je svojim bravurama na terenu opčinio Hercegovce tvrdi da mu je prekipelo da sluša ista „objašnjenja" čelnika Leotara, koji mu na pitanje kada će plata uvek odgovaraju: „Biće sledeće sedmice!"
- Čelnici kluba su me izvarali i ostali dužni za nekoliko plata. Nemam novca da ga pošaljem teško bolesnoj majki u Akru, gde žive i dve moje sestre i mlađi brat. Svi oni čekaju moju pomoć, a ja nemam para ni za autobusku kartu - kaže Akufo u intervjuu za Press RS.
Šta vas to tera da iz Leotara bežite glavom bez obzira?
- Kap koja je prelila ionako punu čašu bio je spisak „prekobrojnih", koji je napravio trener Borče Sredojević. Na njemu se nalazi i moje ime, što me je začudilo jer mi je ugovor istekao poslednjeg dana prvenstva. Međutim, to je samo delić priče. Čelnici Leotara su me uvek lagali. Nekoliko meseci nisam dobio platu, a probleme osećam i ja, ali i moja porodica u Gani.
Da li ste tražili pare koje vam klub duguje? - Jesam, a odgovor je uvek bio isti - biće sledeće sedmice. Varali su me. Moram da mislim i na svoju i na budućnost porodice. Nisam došao iz daleke Afrike da se zabavljam i provodim, već da igram fudbal i zaradim nešto novca. Trebinje jeste lepo, javnost me je lepo dočekala, ali sam ja profesionalac i igram fudbal da prehranim porodicu.
Da li je uprava uopšte zainteresovana za rešenje vašeg problema?
- Upravu nije briga kako živim. Od prvog dana u Trebinju sam ostavljao srce na terenu i nijednog trenutka se nisam štedeo. Ali čelnici to nisu cenili i zbog toga sam nesrećan. Odavde sam slao novac porodici. Moja mama je veoma bolesna, a poslednji put sam nakratko bio u Akri oko Božića. Od tada nisam mogao da odem da je vidim. Porodica mi mnogo nedostaje, a kako da sada idem kada nemam novca.
U prolećnom delu prvenstva niste se baš ni naigrali u dresu Leotara. Kako to komentarišete?
- Nastupio sam protiv Borca, a potom sam igrao i u duelu sa Slobodom. Usledila je povreda. Ipak, brzo sam se oporavio. Međutim, trener je na mene potpuno zaboravio. Ali takav je život.
Šta dalje?
- Ugovor mi je istekao, slobodan sam igrač, ali nisam dobio ono što sam zaradio. Zbog svega što preživljavam, više ne želim da budem u Leotaru. Mi u Gani imamo fudbalsku filozofiju po kojoj je ovaj sport zadovoljstvo i radost. Ako tako gledaš na fudbal, igraćeš dobro. A ja nisam bio srećan u Leotaru.
Da li je bilo kontakata sa drugim klubovima?
- Dobio sam dva poziva iz Italije i sa Kipra. U ovom trenutku nezahvalno je bilo šta reći. Nadam se da ću nekako uspeti da rešim sve procedure vezane za vizu i onda ću otići. Ne znam gde, ali mi je samo važno da odem.
Da li ste se još nekome obratili za pomoć?
- U kontaktu sam sa Bogdanom Korakom, koji mi nije samo prijatelj, već ga doživljavam kao oca. On je veoma dobar čovek. Veliki je stručnjak. Iako je otišao iz kluba, čujemo se i uvek me pita kako sam i treba li mi šta. Voli me i teši. Nažalost, nisam siguran da on može da mi pomogne da rešim ovaj problem.
Šta Vi mislite o ovome?