Misleći o tome šta mi život zajmi
Sa šarenim vršjem borove šume u očima
Krenuh u rano jutro na Leotar,
U Hercegovačku Gračanicu.

Hod dana, i glas zvona, i vetar, i sunce,
I jelenak što krila svoja u travi gricka,
Sve se to dogadjalo, kotvilo u meni kao sreća,
I ja znadoh da je to moj jedini pravi čas
I da mi je stalo da ga ispunim
Kako bi se reči potvrdile bićima
Novosačinjenih slika.

Slobodanka Živković